Ekumenizam

IZVOR: DANAS
Beograd — Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej rekao je da će odluka o tome da li će papa Benedikt XVI biti pozvan u Srbiju biti doneta na Saboru SPC.

On je ocenio da je obeležavanje 1700 godina Milanskog edikta u Nišu 2013. godine „zgodna prilika da budu prisutni predstavnici svih hrišćanskih crkava“.

„Što se tiče eventualnog poziva papi da tada dođe – to je stvar naše crkve, mi o tome razgovaramo, u dogovoru sa ostalim pravoslavnim crkvama“, kazao je patrijarh Irinej za subotnje izdanje lista „Danas“.

Patrijarh je dodao da neki imaju drugačije mišljenje, da će se o tome razmisliti, a da će konačan stav verovatno biti poznat u toku Sabora SPC u maju.

„Tada ćemo znati na kom nivou će proslava biti održana, odnosno da li će biti pozvan i papa“, naveo je patrijarh Irinej.

Milanski edikt, koji je izdao car Konstantin Veliki 313. godine, omogućio je slobodu hrišćanstva – prestanak progona hrišćana, slobodu propovedanja i slobodu crkve, koja je nesmetano mogla da se širi, kazao je patrijarh povodom velikog jubileja jednog značajnog dokumenta za razvoj hrišćanstva.

Po mišljenju mnogih, naveo je patrijarh, centalna jubilarna proslava velikog jubileja trebalo bi da bude u Nišu, gradu u kojem je rođen car Konstantin.

„Po mišljenju mnogih, Niš je najpogodniji jer nije ni na Istoku ni na Zapadu, što bi ‘odgovaralo’ i jednima i drugima, i Istočnoj i Zapadnoj crkvi. Biće tada i drugih proslava u mestima gde je car Konstantin živeo i delovao, ali je najprirodnije i najpogodnije da centralna proslava bude u Nišu“, naveo je patrijarh.

Poglavar SPC je naveo i da je želja grada Niša da ima obeležje, monogram Konstantinov, i da taj simbol bude istaknut na vidnom mestu i vidljiv sa svih strana.

Ceo intervju patrijarha Srpske parevoslavne crkve Irineja listu „Danas“ možete pročitati u rubrici Intervju B92.

Komisija katoličkih biskupskih konferencija zemalja članica Evropske Unije (COMECE) zauzima se za to da se u evropskoj direktivi o radnom vremenu, nedjelja definiše kao neradni dan. Ovo tijelo katoličke crkve na svom novembarskom zasjedanju navelo je da je finansijska kriza u kojoj se nalazi i Evropa samo otkrila dublju duhovnu krizu i pogrešna mjerila vrijednosti.

U duhu umjerenosti, kako se dalje navodi u medijima, biskupi su zatražili od EU da uvede poštivanje nedjelje za dan od odmora kao jednog od temelja evropskog socijalnog modela pa i balansa između radnog i porodičnog vremena. U kontekstu prisutne ekonomske krize, konferencija biskupa tražila je od članova evropskog parlamenta da se prihvate odgovornosti i uključe zaštitu nedjelje na proteklom decembarskom zasjedanju evropske skupštine.

Nastavite sa čitanjem →

(SMEDIA) Poseta poglavara Rimokatoličke crkve Srbiji 2013. godine još uvek neizvesna. Odluku da se Benedikt Šesnaesti pozove u Srbiju doneće Sabor SPC.

HOĆE li papa doći u Srbiju? Iako se spekulacije javnosti, ali i crkvenih krugova, kreću u rasponu od „nema šanse“, pa do „sigurno dolazi“, jasnog i glasnog odgovora još uvek – nema. Nesporno je samo da bi dolazak Benedikta Šesnaestog bio „međaš„ u odnosima Srpske crkve i Svete stolice.

Ceo članak: http://www.smedia.rs/vesti/vest/60034/Papa-Benedikt-sesnaesti-Poseta-Srbiji-Tesko-ce-papa-u-Srbiju.html

Онима који знају мој публицистички рад, можда ће ова изјава чудно звучати: мени је папа Бенедикт XВИ симпатичан. Реч је о веома озбиљном човеку, једном од највећих хришћанских теолога данас; кардинал Јозеф Рецингер је, наиме, био челник утицајне римокатоличке институције за учење и догматски поредак, Конгрегације за доктрину вере, и на том месту показао озбиљност, искреност и чврстину у својим уверењима. За разлику од Пољака Карола Војтиле, познатог по свом ставу “Помоз’ Бог, чаршијо, на све чет’ри стране” и префарбаности свим фарбама, који се непрестано екуменски удварао и православцима, и монофизитима, и протестантима, који је настојавао на томе да су помесне православне цркве “сестринске” Ватикану и да су православље и римокатолицизам “два плућна крила Уједињене Европе”, Рацингер се држао става традиционалног римокатолицизма, који је формулисао у декларацији “Доминус Језус”, објављеној 5. септембра 2000. године. У тој догматској изјави јасно и недвосмислено стоји: “У вези са јединственошћу и универзалношћу спасоносног посредовања Исуса Христа, мора се чврсто веровати у Јединственост Цркве основане Њиме као у истину католичке вере”. Од римокатолика се захтева да верују да је Црква коју је Христос основао данашња Римска црква и да се њено јединство остварује у “Католичкој цркви КОЈОМ РУКОВОДИ НАСЛЕДНИК ПЕТРОВ И БИСКУПИ У ОПШТЕЊУ С ЊИМЕ” (“наследник Петров” је, по римокатоличком схватању, наравно, папа). Елементи “освећења и истине” који постоје у другим хришћанским заједницама ИЗВОДЕ своју делотворност из ПУНОЋЕ И ИСТИНЕ ПОВЕРЕНЕ РИМОКАТОЛИЧКОЈ ЦРКВИ”. Преведено на србски језик: све што је хришћанско код других хришћана (укључујући и православне), хришћанско је само утолико уколико је сродно ономе што баштини римокатолицизам. Нешто пре декларације “Доминус” језус, кардинал Јозеф Рацингер је приволео папу Ивана Павла ИИ да потпише енциклику бискупима у којој забрањује коришћење термина “сестринске цркве” за заједнице са Римом “несједињених кршћана”. Ватикан је “Црква Мајка” и она нема никакве “сестре”.

Ceo članak: http://www.dejanlucic.net/cirilica/o_papi_Benediktu_cir.html

Da li vam je poznato da 52 od 55 potpisnika Deklaracije o nezavisnosti Sjedinjenih Americkih drzava su bili odani hriscani. I ona preostala trojica su verovali da je Biblija Bozja rec, verovali su u Boga Biblije, i u Njegov licni uticaj na ljude.

Znacajno je zapaziti da je taj isti Kongres SAD osnovao Americko biblijsko drustvo. Odmah posle proglasenja nezavisnosti, Kongres je izglasao da se kupi 20,000 komada Biblija sa potrebe pripadnika nove drzave.

Patrik Henri (Patrick Henry), ucesnik u revoluciji rekao je: “Daj mi slobodu ili smrt”. Medjutim, u danasnjim skolskim udzbenicima, kontekst ovih reci je izbrisan. Evo sta je on rekao: “Poziv na oruzje i na Boga svedrzitelja je jedino sto nam je preostalo. Medjutim, mi necemo ratovati sami. Bog je taj koji vodi sudbinu nacija. Borba ne pripada samo jakima. Da li je zivot toliko drag i mir tako sladak da bude kupljen po ceni lanaca i ropstva. Ne dozvoli Svevisnji Boze. Nije mi poznato kojim ce putem drugi poci, ali za mene je ovo, daj mi slobodu ili smrt.“

Cela ova recenica izbrisana je iz svuh skolskih udzbenika u Americi.

Da li je Patrik Henri bio hriscanin? Sledece 1776. godine je pisao: “Ne moze biti naglaseno ni suvise glasno, a ni suvise cesto da je ova nasa veliku nacija osnovana, ne od religioznih ljudi, vec od hriscana; ne na religiji, nego na Jevendjelju Isusa Hrista. Jedino iz toga razloga, ljudima drugih religija dozvoljeno je da slobodno imaju svoja bogosluzenja ovde.”

Nastavite sa čitanjem →

Beograd — Patrijarh srpski Irinej izjavio je da se zalaže za pregovore Beograda i Prištine, ali tako da zadovoljni budu i Srbi i Albanci. „Svi problemi se na kraju uvek rešavaju za stolom, pa i posle ratova“, kazao je on. „Želimo da dođe do dijaloga između predstavnika Srbije i samozvane vlasti na Kosovu i Metohiji, da se povedu razgovori koji će pokušati i naći najpravičnije rešenje“, kazao je patrijarh. On je u intervjuu agenciji Tanjug dodao da pravično rešenje ne znači da „Srbi izgube sve, a Albanci da dobiju sve“. „Mi se nikada ni pod kakvim uslovima, govorim u ime svoje i u ime Crkve, nećemo odreći Kosova i jedno pravično rešenje bio bi dar božji i za nas i za njih (Albance)… svako drugo rešenje, pogotovo na apsolutnu štetu Srbije, značilo bi neprekidnu jabuku razdora koja u budućnosti neće ništa dobro doneti nego zavist i potencijalnu mogućnost onoga što niko ne želi“, rekao je patrijarh Irinej.

Tron
Upitan da li je nekada pomislio da će biti patrijarh, njegova svetost kaže da nikada to „nije želeo“, niti je „o tome maštao“, već da se uvek više toga plašio, jer, kaže, vremena su teška, a mesto je odgovorno i pred Bogom i pred istorijom. „Ovaj položaj zahteva mnogo snage, truda, smisla i gotovosti da se uhvati u koštac sa problemima. Nisam sebe smatrao ni dostojnim ovog što ja jesam. Ovo nije bila moja želja“, kazao je patrijarh.
Budući da je umoljen da to čini, patrijarh kaže da sa svojom braćom arhijerejima radi na najbolji način tako što ostaju odani svom biću, Crkvi, veri i istoriji, uvereni da u tome nisu sami i da je sa njima i onaj koji vodi Crkvu.

Ekumenizam
Patrijarh srpski za sebe kaže da je ekumenista i pacifista i da smatra da bi bilo dobro da dođe do posete pape Srbiji, ali i da taj poziv treba da dođe od Svetog arhijerejskog sabora. „I neka Bog da da ga (papu) Sabor pozove i da on dođe“, kazao je patrijarh uveren da je dosta bilo razdvajanja i svađanja dve crkve od čega su posledice, tvrdi, imali samo Srbi. „Verujem da onog pogroma u Hrvatskoj tokom poslednjeg rata i kasnije ne bi bilo da su odnosi naši bili bliži i da je bilo razgovora“, naveo je patrijarh koji se Bogu moli da dođe do jedinstva dve crkve.