(Novinar.de) Prema saopstenju Vatikana izdatom u nedelju, 26. jula
2009, papa Benedikt sesnaesti rascinio je katolickog svestenika
Tomislava Vlasića, odgovornog za uspostavljanje kulta Bogorodice u
hercegovackom Međugorju. To je bilo prvi put da, posle 28 godina
od prvog međugorskog prikazanja, Vatikan zvanicno reaguje na
međugorski slucaj. Zasto je Vatikan tako dugo zanemarivao ovo
pitanje,ima li novi papa neka nova saznanja kada je Međugorje u
pitanju, pitali smo Majkla Džonsa, autora dve svetski poznate
knjige o ovoj temi: „Međugorska obmana“ (1977) i „Međugorje:
neispricana prica“ (1998), obe objavljene u Americi.
Detaljnije na:
http://www.novinar.de/2009/08/01/kraj-velike-prevare-u-medugorju.html
Maj 2010
GRAcANICA - Grupa monaha koja podrzava episkopa Artemija pokusala
je danas da, nakon dolaska vladike Atanasija za administratora,
udje u manastir Gracanicu sa namerom da zastiti razresenog
episkopa Artemija. Posle nekoliko neuspesnih pokusaja, dvadesetak
monaha, predvodjenih crnoreckim kaludjerima, fizicki su nasrnuli
na monahe koji podrzavaju odluku Sinoda SPC, preneo je KIM radio.
U guzvi koja je nastala doslo je do fizickog obracuna na glavnoj
manastirskoj kapiji. Posle sukoba, grupa se povukla i provalila u
manastir na sporedni ulaz, prenosi radio. Kosovska policijska
sluzba se nije mesala u sukob, samo su pokusavali da razdvoje
grupe. Nema potvrde iz gracanicke bolnice da li je neko od
povredjenih zatrazio lekarsku pomoć.
Artemije razresen duznosti
Sinod SPC razresio je vladiku Artemija upravljanja u
Rasko-prizrenskoj eparhiji. Ispred zgrade Patrijarsije okupilo se
oko 200 gradjana i grupa monaha iz Rasko-prizrenske eparhije,
ukljucujuci clanove "Garde cara Lazara" i "Obraza", kako bi dali
podrsku vladici Artemiju. Monasi drze slike Artemija, patrijarha
Pavla i vladike Nikolaja, a neki od njih kao i gradjani pevaju
crkvene pesme. Sinod je zasedanje poceo u cetvrtak, 11. februara,
dan posto su izaslanici Sinoda saslusali vladiku Artemija i
pregledali finansijsko-materijalno poslovanje njegove eparhije. U
dnevni red jucerasnjeg zasedanja uvrsteni su podaci do kojih je
dosla Komisija Sinoda s vladikom Amfilohijem na celu i koja je
dobila zadatak da pregleda poslovanje i graditeljstvo na Kosovu i
Metohiji, u koje je, pod okriljem Eparhije rasko-prizrenske, bilo
ukljuceno i privatno preduzece "Rade Neimar". Do okoncanja
postupka, kako je rekao episkop backi Irinej posle sednice Sinoda,
kao administrator Eparhije odredjen je umirovljeni episkop
zahumsko-hercegovacki Atanasije. Episkop backi Irinej je rekao da
episkop Artemije nije suspendovan i da je punopravni episkop, osim
sto ne upravlja Eparhijom.
Januar 2010
Irinej niski naslednik patrijarha Pavla
Vladika niski Irinej izabran je danas za patrijarha Srpske
pravoslavne crkve, saopstila je Srpska srpska pravoslavna crkva.
Na konferenciji za novinare nakon izbora episkop backi Irinej
kazao je da misli da je SPC dobila "dostojnog naslednika"
patrijarha Pavla. Vladika backi Irinej je novinarima preneo da je
vladika niski nakon izbora u obracanju ostalim episkopima kazao da
je "svestan tezine krsta" koji ce nositi, ali da taj teret nece
nositi sam vec da ocekuje pomoc ostalih episkopa. On je rekao i da
odmah sledi ustolicenje novog patrijarha, kako bi "mogao da dela",
a da ce zvanicno ustolicenje biti u Peckoj patrijarsiji, ali nije
precizirao kada. Vladika backi je rekao da su trojica kandidata sa
natpolovicnom podrskom Sabora SPC izabrana u cetiri izborna kruga.
To su bili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, vladika
backi Irinej i vladika niski Irinej. Iz Jevandjelja je kovertu sa
imenom novog patrijarha izvukao otac Gavrilo iz manastira
Lepavina, a ime novog patrijarha procitao je vladika Lavrentije
koji ima najduzi episkopski staz. U Sabornoj crkvi sutra u 9
casova bice liturgija, najavio je vladika backi. Saborom koji je
poceo u ranim jutarnjim casovima molitvom priziva Svetog Duha u
patrijarsijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotocivog predsedavao je
episkop sabacki Lavrentije, najstariji po rukopolozenju episkop
Srpske pravoslavne crkve. Liturgiju u Sabornoj crkvi predvodio je
mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, a potom i molitvom
Svetom Duhu u patrijarsijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotocivog,
kojom pocinju svi znacajni skupovi u SPC. Novi crkveni poglavar je
izabran, prema ustavu SPC, "apostolskim zrebom", posto se nacin
izbora moze menjati samo u prisustvu patrijarha. Prema Ustavu SPC,
na Izbornom saboru ucestvuju svi episkopi, ali za poglavara crkve
mogu biti birani samo oni koji najmanje pet godina upravljaju
eparhijom. Sabor SPC ima 45 clanova, a 37 episkopa ispunjavanju
uslov da budu kandidovani za novog patrijarha. Pre nego sto se
pristupi "apostolskom zrebu", trojica kandidata koji ucestvuju u
tom poslednjem krugu izbora, moraju da dobiju natpolovicnu vecinu
glasova ucesnika Sabora. Takav nacin izbora uveden je 1967. godine
kako bi se sprecilo mesanje drzavnih vlasti u izbor patrijarha.
Sabor cine mitropolit zagrebacko-ljubljanski Jovan, crnogorsko -
primorski Amfilohije, srednjezapadnoamericki Hristofor,
dabrobosanski Nikolaj, episkop britansko-skandinavski Dositej,
sabacki Lavrentije, niski Irinej, zvornicko-tuzlanski Vasilije,
sremski Vasilije, rasko-prizrenski Artemije, banjalucki Jefrem,
budimski Lukijan i kanadski Georgije. U izboru novog patrijarha
ucestvovali su i episkop banatski Nikanor, bihacko-petrovacki
Hrizostom, za Ameriku i Kanadu mitropolije novogracanicke Longin,
istocnoamericki Mitrofan, zicki Hrizostom, backi Irinej,
osijecko-poljski i baranjski Lukijan, srednjeevropski Konstantin,
zapadnoevropski Luka, timocki Justin, vranjski Pahomije i
sumadijski Jovan. U Saboru su i episkop slavonski Sava,
branicevski Ignjatije, milesevski Filaret, dalmatinski Fotije,
budimljansko-niksicki Joanikije, zahumsko-hercegovacki Grigorije,
valjevski Milutin, zapadnoamericki Maksim, gornjokarlovacki
Gerasim, australijsko - novozelandski Irinej i
zahumsko-hercegovacki Atanasije. To crkveno telo cine i episkop
hvostanski Atanasije, jegarski Porfirije, lipljanski Teodosije,
dioklijski Jovan, moravicki Antonije, kao i svestenici Ohridske
arhiepiskopije mitropolit skopski Jovan, episkop
polosko-kumanovski Joakim, bregalnicki Marko i stobiski David.
Patrijarh srpski Pavle preminuo je 15. novembra i od tada vlast u
SPC vrsi Sinod, odnosno crkvena vlada. Za cuvara trona izabran je
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. (Mondo)
Progon Hriscana zbog Bozica
Dok se hriscani sirom sveta s radoscu pripremaju za docek Bozica,
oni u Somaliji i Saudijskoj Arabiji ovaj ce Bozic docekati bez
slavlja i blagdanskih obelezja. Uprkos cinjenici da se Isusa
Hrista kao Bozjeg poslanika u islamu postuje jednako kao i
najveceg muslimanskog proroka Muhameda, muslimani u Somaliji i
Saudijskoj Arabiji, cini se, za to uopce ne mare. Samo mesec dana
pre hriscanskog blagdana, islamisticki pokret Al-Shabab
al-Mudzaed, koji je u borbama protiv somalijskih vlasti osvojio
sredinu i jug zemlje, doneo je zakon koji najstrozije zabranjuje
bilo kakvo obelezavanje nadolazeceg blagdana. Njihova je zabrana,
naime, osim prema malom broju somalijskih hriscana, izravno
usmjerena i protiv velikog broja zapadnjaka koji u tim podrucjima
rade u sklopu humanitarnih organizacija za pomoc somalijskom
narodu, pre svega deci. Osim proslave Bozica, Al-Shabab
al-Mudzahed zabranio je i proslavu Nove godine, Dan zena, Dan
decje radosti i Dan borbe protiv side, kao i svih praznika koji
slave zapadnu tradiciju, te uvoz zapadnih filmova bez obzira na
sadrzaj.
Zabranio je i seks izvan braka. Onima u braku seks je dopusten
iskljucivo u noci s cetvrtka na petak navece, jer se petak smatra
svetim danom kod muslimana. Osim silnih zabrana, Al-Mudzahed je
nedavno u gradu Hawi (Eva) na granici s Kenijom zatvorio tri
humanitarna ureda u kojima su radile strankinje koje su odbile
nositi feredze. U Saudijskoj Arabiji, ipak, hriscani se smatraju
bogohulnicima i nevernicima te je cak i najmladjoj muslimanskoj
deci objasnjeno da ce zavrsiti u paklu ako se budu igrala s njima.
I u Somaliji i u Saudijskoj Arabiji svako ko prekrsi zakon i bude
uhvacen u obelezavanju Bozica, bice sudjen po serijatskom zakonu
koji ne preza ni od smrtne kazne.
Patrijarsi sprecili raskol Pravoslavne crkve
Vaseljenski patrijarh Bartolomej I i patrijarh moskovski i cele
Rusije Aleksej II pokazali su se prilikom praznovanja 1020
godisnjice krstenja Rusije mudrijim od mnogih politicara. Njih
dvojica su uspeli da sprece ili bar odloze, ocekivani raskol
Pravoslavne crkve, dogovorivsi se da probleme resavaju u
"kanonskom polju". Za razliku od njih, politicari su se ponasali
sasvim suprotno i u skladu sa politickom situacijom u podeljenoj
Ukrajini. Vaseljenskog patrijarha Bartolomeja I na aerodromu je,
sa svim pocastima, docekao ukrajinski predsednik Viktor Juscenko.
Bilo je mnogo naroda, za koje ruski mediji tvrde da je dovodjen
autobusima "na silu". Alekseja II sacekao je lider opozicije
Viktor Janukovic uz skandiranje velikog broja vernika, koji su
opet po moskovskim izvestajima, dosli uprkos pokusajima vlasti da
to spreci. Zvanicni Kijev zeli da Ukrajinsku pravoslavnu crkvu
(tri hiljada parohija), koja se devedesetih godina odvojila od
Moskovskog patrijarhata i sada se smatra raskolnickom, ujedini sa
delom koji sada pripada Moskovskom patrijarhatu (11 hiljada
parohija), i da obe predju pod jurisdikciju Konstantinopoljskog
patrijarhata.
Za Rusku pravoslavnu crkvu je Ukrajina veoma vazna jer je to
iskonska teritorija na kojoj je pravoslavna Rusija i nastala.
Ukrajinski predsednik Viktor Juscenko odlikovao je patrijarha
Bartolomeja I orednom Jaroslava Mudrog I stepena. Govoreci povodom
jubileja, Juscenko je rekao da "sudbina Kijevske mitropolije
podseca na svu nasu sudbinu (...). Ona se ovaplotila u genetsku
zelju naroda da bude slobodan, da ima sopstvenu drzavu i sopstvenu
crkvu". Sto se drzave tice, tu, bar za sada, nista nije sporno,
ali formniranje ukrajinske crkve veliko je pitnje, i Juscenko je
upravo na ovaoj proslavi pokusao da ga resi zamolivsi patrijarha
konstantinopoljskog da javno blagoslovi stvaranje ukrajinske
crkve. "Verujem da ce se u Ukrajini pojaviti nacionalna crkva, i
molim, Vasa svetlosti, Vas blagoslov". Patrijarh Bartolomej nije
opravdao ocekivanja – umesto blagoslova dao je savet da se
potencijal praznika iskoristi za uspostavljanje ujedinjujuce uloge
koju je imalo primanje hriscanstva. "Briga o cuvanju i
uspostavljanju crkvenog jedinstva – nasa je zajednicka duznost i
ona prevazilazi sve politicke ili druge crkvene ciljeve", dodao je
on. (prepisano iz Politike od 29. Jula uz minimalno skracivanje).
Kao sto je ocito, Bartolomej nije, niti ce sacuvati jedinstvo
Ruske i Ukrajinske pravoslavne crkve. Podela je ucinjena, raskol
postoji, on je ocit, samo je pitanje kada ce se RPC opametiti i
prihvatiti resenost ukrajinskog naroda da ima i svoju samostalnu i
slobodnu crkvu, koja nece biti pod vlascu tudjina. RPC ce morati
da se, kad tad, prilagodi situaciji "na terenu", tj. realnom
stanju i da prizna autokefalnost Ukrajinske i ostalih pravoslavnih
crkava koje su jos u doba imperijalisticke ruske carevine bile
podredjene Moskvi. Kad covek malo razmisli, ova situacija sa RPC
neodoljivo podseca na domaci raskol triju pravoslavnih crkava.
Decembar 2009
Vatikan pokusava da "ukrade" vernike anglikancima?
(INDEX.HR) VATIKAN je ocigledno odlucio iskoristiti nova
dogadjanja u Anglikanskoj zajednici kako bi pojacao redove
katolika. Papa Benedikt XVI danas je odobrio dokument koji
predstavlja veliki korak u postupku olaksavanja prelaska s
anglikanstva na katolicizam. Iako su i anglikanska i vatikanska
strana naglasile kako taj potez ne bi trebao naskoditi dijalogu
dviju crkvi, jasno je da je potez poduzet zbog sve veceg
nezadovoljstva kod anglikanaca.
Najjaci dekret
Vatikan je objavio kako je papa obodrio dokument iz reda
apostolskih konstitucija, odnosno najjacih dekreta koje izdaje
neki papa, koji nalaze prihvacanje anglikanaca koji se zele
preobratiti na katolicanstvo, bilo individualno ili u grupama, a
istodobno nalaze odrzavanje nekih njihovih tradicija. To je mozda,
kako pisu strani mediji, "najhrabriji korak Vatikana u prihvacanju
nezadovoljnih anglikanaca pod svoje okrilje otkad je kralj Henrik
VIII raskinuo veze s Vatikanom kako bi se proglasio glavom
Anglikanske crkve".
Nova pravila omogucavaju imenovanje duhovnih vodja, uglavnom
biskupa koji dolaze iz redova bivsih anglikanskih svecenika koji
se nisu vjencali, cija ce zadaca biti nadziranje preobracenja
anglikanaca koji se pridruzuju katolickim redovima. Na taj se
nacin, tvrdi Vatikan, cuva liturgijska i duhovna svetost procesa.
Liberalizacija problem
Odluku je Vatikan donio "zbog odgovaranja na brojne zahtjeve koje
je Sveta stolica dobila od grupa anglikanskog svecenstva i
vjernika i raznim krajevima svijeta, a koji zele pristupiti
katolickoj vjeroispovijesti", a obje strane su napomenule kako u
ovom potezu nema pokusaja "kradje vjernika".
Nova pravila, koja ce uskoro stupiti na snagu, nece imati utjecaja
na standardnu zabranu zenidbe za katolicke svecenike, ali ce
nastaviti s vec postojecom praksom dozvoljavanja anglikanskim
svecenicima da ostanu u braku i nakon preobracenja. Anglikancima
ce, sve u svemu, biti jednostavnije preobratiti se na
katolicanstvo. Anglikanska zajednica diljem svijeta broji oko 77
milijuna clanova, a zadnjih je nekoliko godina uzdrmana procesom
liberalizacije koja dolazi uglavnom iz SAD-a, u kojemu je nedavno
dopusteno zaredjivanje biskupa homoseksualaca.
April 2009
Zavrsen naucni simpozijum o Ekumenskom savetu Crkvi
U prostorijama Teologije u Rijeci (Hrvatska), zavrsen je u subotu
dvodnevni naucni simpozijum "Doprinosi i granice Ekumenskog
savjeta Crkava na putu prema sjedinjenju hriscana te doprinos
Katolicke Crkve u ekumenizmu".
"Ekumenizam u Hrvatskoj star je koliko i sama Crkva u Hrvata" -
istakao je zagrebacki pomocni biskup dr. Vlado Kosic, upozorivsi
kako ipak nastojanja oko jedinstva hriscana jos uvijek nisu u
dovoljnoj mjeri probudjena kod vjernika. "Hrvatska ima nesto sto
moze ponuditi svijetu kao model ili primjer zajednickog koracanja
razlicitih Crkava" - rekao je biskup, podsjetivsi na ratne prilike
a o kojima je na skupu posvjedocio i gospicko-senjski biskup Mile
Bogovic.
Da se hriscani moraju zauzimati za kulturu dijeljenja te
podsjetnik na proslost, ali i aktuelnu situaciju gdje je
ekumenizam jedan od prioriteta papa, porucio je u pismu koje je
procitano na simpozijumu predsjednik Papinskog vijeca za
unaprijedjenje jedinstva hriscana kardinal Walter Kasper.
Vatikan zahteva da se donese zakon o praznovanju Nedelje
U pronalazenju razloga sadasnje globalne ekonomske krize, Vatikan
je izjavio da je jedan od uzroka nepostovanje Nedelje.
Konferencija biskupa podnela je zahtev Evropskom parlamentu da
ulozi napore u "zastiti Nedelje" i ovaj zakljucak treba da podnese
Parlamentu na glasanje.
(Iz emisije Oprah Winfrey: "Ageless Living With Dr. Oz: Secrets of
the Blue Zones")
Vecina ljudi mogucnost da dozivi 100-tu smatra kao delimican
blagoslov. Dok je generalno gledano, dug zivot nesto dobro, mnogi
ljudi brinu da to takodje donosi umanjenje zdravlja i mentalnih
sposobnosti. Ali tako ne misle u programu Blue Zones.
U cetiri dela zemljine kugle, mnogo ljudi dozive stotu. Osim toga,
ti ljudi su vitalni, snazni i veoma srecni. Stanovnici ovih delova
sveta redovno izvode fizicke vezbe, rade u svojim bastama, jedu
ukusnu hranu i aktivno ucestvuju u drustvu.
Medju Amerikancima najdugovecniji su stanovnici Loma Linda gradica
u Kaliforniji. U Loma Lindi zivi oko 9000 pripadnika Hriscanske
adventisticke crkve, koji u svojim zivotima sprovode pravilnu
ishranu, bez konzumacije mesa i preradjevina, bez cigareta i
alkohola.
Hirurg i kardiolog Ellsworth Wareham, star 94 godine, adventista,
koji i danas radi u operacionoj sali na Univerzitetu, kaze:
"Mislim da je vazno da covek ima svoj mir i sigurnost u zivotu. Ja
to nalazim verujuci u Boga koji voli i brine. I ako Njemu
prepustim da me vodi kroz zivot, nemam razloga da se sekiram. Ako
je Bog u stanju da se stara o kosmosu, onda On sigurno moze da se
pobrine i za moje zdravlje. Srecan sam sto zivim zdrav nacin
zivota." - kaze ovaj vremesni ali vitalni covek.
Doktor Wareham je vegetarijanac, pa se ne hrani mesom, mlekom ili
jajima. Osim toga veoma je aktivan, i provodi oko 10 casova
sedmicno radeci u svojoj basti.
Poznata americka TV zvezda Oprah i njen saradnik Dr. Oz pozvali su
u studio Dan Buettner-a novinara americkog naucnog magazina
Nacionalna Geografija koji je izucavao ovu temu i ove ljude. Osim
toga u emisiji su predstavljeni i recepti za pripremu zdrave hrane
sa Loma Linda medicinskog Univerziteta.
Papa predlaze ujedinjenje Pravoslavaca i Katolika
(Vatikan) Papa Benedikt XVI rekao da uprkos bolnoj visevekovnoj
podeljenosti, katolicka i pravoslavna crkva treba da se ujedine.
Papa je, tokom susreta sa kiparskim arhiepiskopom Hrizostomosom II
u Vatikanu, kazao kako, "bez obzira na vekovnu podeljenost i
puteve koji su se razilazili i uprkos napornom radu na
zacenjivanju bolnih rana, Bog nije nikada odustao da nas vodi ka
ujedinjenju i izmirenju". Na ceremoniji posle njihovog
polucasovnog privatnog razgovora, papa je posetu Hrizostomosa II
opisao kao "veoma korisnu inicijativu da nam ucini napredak ka
jedinstvu, koje Hrist zeli."
U zajednickom saopstenju koji su potpisali, oba verska poglavara
su se zalozili za "intenzivnije traganje za punim ujedinjenjem
svih hriscana."
Agencija AP je navela kako je kiparski arhiepiskop ponudio da bude
medijator koji ce pokusati da ugovori susret izmedju pape i
moskovskog patrijarha Alekseja II, ali i da nisu poznati detalji
da li je Hrizostomosov razgovor sa papom predstavljao napredak u
pogledu eventualnog susreta katolickog i poglavara ruske
pravoslavne crkve. Benedikt XVI i Hrizostomos II su, takodje,
"izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog bioetickih pitanja posto
smatraju da postoji rizik da ce neke tehnike koje se primenjuju u
genetici naskoditi covekovoj casti".
U saopstenju su dvojica visokodostojnika takodje porucili da su
zabrinuti da covecanstvo, time sto stavlja sebe u centar
univerzuma, ugrozava prirodnu sredinu.
Oktobar 2008
Masakr Hriscana u Indiji
U istocno-indijskom podrucju Orissa proslog meseca napadnuti su
hriscani, njihove crkve spaljene ili unistene, mnoge hriscanske
kuce spaljene, i mnogi hriscani ubijeni ili su pobegli iz tog
podrucja. Medju ubijenim hriscanima ubijeno je i 27 vernika
Hriscanske adventisticke crkve.
Prema Ekumenskom izvestaju iz spomenutog podrucja proterano je oko
50,000 hriscana, koji se kriju u dzungli ili su u sedam logora
koje kontrolise drzava. Ni jednom hriscaninu nije dozvoljeno da se
vrati na svoju postojbinu izuzev onih koji se odreknu hriscanstva
i prime Hinduizam. Prvi ministar Indje osudio je ovaj zlocin i
poslao veci broj policije koja nadgleda pokrajinu, ali nasilja se
ipak nastavljaju.
Razlog za ova nedela, Indusi su naveli, je to sto je
neidentifikovana banda ubila indijskog verskog vodju i jos 4 osobe
s njim, a Indusi su to pripisali hriscanima, dok indijska vlada za
taj zlocin krvi Maoisticke buntovnike.
Septembar 2008
SPC potrebna temeljna reforma
(Glas Javnosti) Kako u vreme ovogodisnjeg majskog Sabora Srpske
pravoslavne crkve, tako i poslednjih dana stanje u crkvi bilo je
predmet posebne paznje javnosti. Ostao je utisak nejedinstva i
razlika koje je tesko premostiti. U oba slucaja nadjena su neka
resenja, s tim da je ostao utisak da se vazna pitanja odlazu i da
time mogu postati teze resiva. Mnogi pitaju kakvo je stanje u
crkvi, ocekujuci kratak odgovor, ne misleci da se on ne moze dati.
Srbija je postala pluralna, priznala je crkvu kao "znacajan
drustveni faktor", vernici ne moraju vise da kriju svoje
opredeljenje. Mnogima je postalo "moderno" da idu u crkvu i
pricaju o veri, da slave krsnu slavu sa mnogo gostiju i hrane, ali
nije se upoznavala vera i ostajalo se na nacionalno-folklornom.
Crkva u prvom trenutku nije mogla da udovolji ovom prilivu,
svestenstvo obicno nije bilo pripremljeno za misionarenje i versko
prosvecivanje. Deca su dobijala veronauku, a roditelji je nikada
nisu imali.
Problem je ostao do danas prilicna neobavestenost o veri onih koji
sebe deklarisu vernicima. Elan je popustio, sada se u hramove ne
odlazi kao doskoro. Svestenici nedovoljno temeljno pripremaju
propovedi, redje govore o prazniku ili o nekom svetitelju, a ne o
veri kao orijentiru zivota. Doslo je do "decentralizacije" u
crkvi, razlike izmedju eparhija postaju vece, episkopi zastupaju
po nekim vaznim pitanjima razlicite stavove i praksu. Dok su jedni
za liturgijska obnavljanja, drugi ih optuzuju da kvare veru i da
napustaju tradiciju. Odnos prema ekumenizmu je postao takodje tema
sukobljavanja, kao i stav prema evropskim integracijama. Nekima je
blizi izolacionizam, koji podrazumeva da se nema kontakt sa
nepravoslavnim svetom jer je tamo "jeres". Podozrivi su prema
svakom kontaktu sa Vatikanom, ili Svetskim savezom crkvi. Iako u
Saboru ne uspevaju da nametnu svoje poglede, stvaraju
polarizaciju. Deo klira, monastva i vernika u atmosferi da
predstoji izbor novog poglavara, iznosi optuzbe da se smera
uvodjenje novog kalendara, unijacenja, totalne reforme
liturgije... Unose smutnju i stvaraju podele, govore o potrebi
dijaloga unutar crkve, za koji sami nikada nisu spremni,
sastavljaju spiskove podobnih i nepodobnih episkopa, ne ustezu se
da izazovu skandale i prekidaju liturgiju. Crkva ne treba da
izbegava da posveti vecu paznju "revniteljima" i zilotima u svojim
redovima. Stanje u drustvu ogleda se i u crkvi: opste jacanje
materijalizma, teznja lagodnosti i posedovanju. Od svestenika se
ocekuje umerenost u naplacivanju krstenja, vencanja, opela,
njihova pastirska, sadrzajna rec u tim prilikama, sposobnost
davanja saveta u raznim zivotnim prilikama, suzbijanje praznoverja
i sujeverja, odmerenost u nacinu zivota njih, ali i njihove
porodice. Uloga supruga svestenika, popadija, treba da je
izrazenija, kao sto je to slucaj u drugim pravoslavnim crkvama.
Pozicija Sabora i Sinoda u crkvenom ustavu je jasna, na
eparhijskom nivou ona se katkad ne respektuje i stvara se utisak
mini-autokefalnosti. Preveliko naglasavanje kanonske pozicije
eparhije slabi sabornost. Crkva nije federacija eparhija vec jedan
organizam koji vodi brigu o celovitosti, ne ugrozavajuci delove.
Mora se izgradjivati, formulisati i obznaniti sta je stav cele
crkve, to treba da potom obavezuje sve njene nivoe. "Disharmoniju"
treba zameniti sabornim jedinstvom, koje ne iskljucuje razlike u
nijansama i naglascima, ali ne dopusta suprotnosti. Javnost ima
utisak da je nedovoljno obavestena o kretanjima u crkvi. Olako se
to katkad definise kao senzacionalizam i nezdrava znatizelja iza
koje ne stoje dobre namere. Komunikacija preko saopstenja u
danasnje vreme nije dovoljna, potrebne su konferencije za stampu,
brifinzi, kompetentni okrugli stolovi. Kada toga nema, reaguje se,
ili pise, neodgovarajuce, ili nepotpuno, produbljuje se
nepoverenje koje se moglo izbeci. Crkva ce u predstojece vreme,
pre ili kasnije, birati novog poglavara koji ce sa episkopatom,
klirom i vernicima, ali i sa drzavom i drugim segmentima drustva
razmotriti stanje i potrebe u ovom trenutku i buducnosti. Radi se
o prekretnici.
Vernik nije vise u vecini seoski domacin, tradicionalista, koji
sve prihvata kako jeste. Srbija je urbanizovana, obrazovanija,
porodica je u krizi i sve malobrojnija, zeljna standarda, odmora i
putovanja. Omladina, posebno gradska, ima neki nov sistem
vrednosti u kome se vera redukuje i stvara licni stav o njoj, a ne
onaj koji je vekovima bio prisutan i od crkve ocekivan.
Liturgijska obnova je neophodna kako bi se u hramovima ublazila
podvojenost onih koji sluze i onih kojima se sluzi. Na nove pojave
i tendencije crkva treba da ima odgovor, pristup, ne odricuci se
jevandjeljskih temelja. Kompletno sagledavanje stanja i izvlacenje
zakljucaka, u crkvi od nje same, bice moguce tek po izboru novog
poglavara. Od toga ce zavisiti da li ona moze da sacuva zasluzeno
mesto u svesti i svakodnevnom zivotu verujucih i pruzi im odgovor
i orijentir.
Sin vodje Hamasa poverovao u Hrista
Sin istaknutog vodje u teroristickoj organizaciji Hamas je javno
objavio svoju vjeru u Isusa Hrista i upozorio da Izrael nikada ne
moze biti u mirnim odnosima sa "zlim i okrutnim" ljudima koji vode
Hamas.
Masab Jusuf, koji sada vise voli da bude poznat kao "Josif", je
najstariji sin seika Hasana Jusufa, politickog vodje Hamasa na
Zapadnoj obali i jedne od najpopularnijih javnih licnosti tog
pokreta. Masab je predao svoj zivot Hristu 2004., cetiri godine
nakon sto ga je prijatelj pozvao da proucava Bibliju i on je poceo
da je cita za sebe. "Tada sam jos uvijek bio Musliman i mislio sam
da cu i ostati. Ali svaki dan sam gledao uzasne stvari koje su u
ime religije cinili oni koji su sebe smatrali velikim vernicima",
rekao je Jusuf za dnevni list Harec. "Pazljivije sam proucavao
islam i tu nisam nasao nikakve odgovore. Ponovo sam proucio Kuran
i verske principe i zakljucio koliko su pogresni i varljivi.
Muslimani su preuzeli rituale i tradicije od svih okolnih
religija." Njegov otac, koji nije ukljucen u vojsku Hamasa, je
umjeren covjek koji ne podrzava koristenje terora za unapredjenje
pitanja palestinske drzave, kaze Jusuf. Zapravo, on je delimicno
zasluzan sto se njegov otac zalaze za "soluciju sa dve drzave" po
pitanju mira na Srednjem Istoku. "Kada sam bio sa ocem, ja sam,
zapravo, poticao uravnotezenog vodju Hamasa da donosi logicne
odluke, kao sto je prestanak napada i uspostavljanje dve drzave
jedne uz drugu", Jusuf kaze za Harec. "Osecao sam se odgovornim.
Bolje mi je bilo da budem tu, nego u bandi budala koje ce mu
zatrovati um." "Pokusao sam da razumem te ljude, njihova
razmisljanja, da bi ih promijenio iznutra pomocu jedne jake
licnosti kao sto je moj otac, koji mi je ranije priznao da ne
podrzava samoubilacke napade", dodao je. "On smatra da
povredjivanje neduznih ljudi daje losu sliku o toj organizaciji.
Seik mi je jednom rekao da kada vidi insekta van kuce, on pazi da
ga ne povredi, 'a sta, onda, da kazem o povredjivanju ljudi?' "
Kada su ga 1996. u dobi od 18 godina uhapsile Izraelske odbrambene
snage radi toga sto je bio vodja omladinske organizacije Hamasa,
Jusuf je zatvoren u zatvor u Megidu, gdje je imao priliku da vidi
da vecina vodja Hamasa nije miroljubiva kao njegov otac. "Sedeo
sam u zatvoru u Megidu i iznenada sam shvatio sta je bio pravi
Hamas", rekao je Jusuf za Harec. "Ovi ljudi nemaju morala, nemaju
integritet. Ali oni nisu tako glupi kao Fatah, koji u sred dana
krade pred svima i odmah su optuzeni za korupciju. [Ljudi iz
Hamasa] primaju novac na neposten nacin, ulazu ga u tajne stvari,
a izvana izgledaju da vode jednostavan zivot."
Jusuf kaze da prevare ekstremista doprinose njihovom
predstavljanju samog islama. "Ljudi koji navodno predstavljaju tu
religiju dive se Muhamedu vise nego Bogu, ubijaju neduzne ljude u
ime islama, tuku svoje supruge i nemaju pojma ko je Bog", rekao je
za Harec. "Nemam sumnje u pogledu toga da nece biti spaseni. Imam
poruku za njih: postoji samo jedan put za spasenje – Isusov put
koji je sebe zrtvovao na krstu za sve nas." Izraelci i njihovi
prijatelji se ne trebaju zavaravati misljenjem da je moguc mir sa
Hamasom, kaze Jusuf. "Nikada, ali nikada neceti biti u miru sa
Hamasom. Islam, kao ideologija koja ih vodi, im nece dozvoliti da
postignu mirovni sporazum sa Jevrejima", rekao je za Harec. "Oni
vjeruju da tradicija kaze da se prorok Muhamed borio protiv
Jevreja i da, zato, oni moraju nastaviti da ih potuku do smrti.
Oni se moraju osvetiti svakome ko ne prihvata proroka Muhameda."
Islam kao kultura "opravdava smrt i teroriste samoubice", dodaje
Jusuf.
Ekstremisti Hamasa "su slepi i neobavesteni. Istina je, svuda
postoje dobri i losi ljudi, ali oni koji podrzavaju Hamas ne
shvataju da ih vode zla i okrutna grupa koja deci ispira mozak i
cini da veruju da ako izvedu samoubilacki napad, ici ce u Raj."
Jedina nada za mir na Srednjem Istoku je u hriscanskoj ljubavi i
oprastanju, kaze Jusuf. "Mnogi ljudi ce me mrzeti zbog ovog
intervjua, ali im kazem da ih ja sve volim, cak i one koji me
mrze. Pozivam sve ljude, ukljucujuci i teroriste medju njima, da
otvore svoja srca i veruju", rekao je za Harec. "Trenutno
pokusavam da osnujem medjunarodnu organizaciju za mlade ljude koji
ce poucavati o hriscanstvu, ljubavi i mir na tim teritorijama,
takodje. Volio bih da mlade naucim kako da vole i oprastaju, jer
je to jedini nacin kako dva naroda mogu prevazici greske proslosti
i ziveti u miru."
Avgust 2008
"Nedeljni zakon" na snazi u Hrvatskoj
(Associated Press) Hrvatski parlament doneo je odluku o stupanju
na snagu tzv. Nedeljnog zakona - javljaju svetski mediji. Na
redovnom sastanku parlamenta zakonodavci, uz dopustenje
Rimokatolicke crkve, izglasali su zakon kojim se zabranjuje rad
nedeljom.
Katolicka crkva u Hrvatskoj godinama je vodila borbu kako bi
nedeljni dan posvetili Misi i porodici koja u 90 odsto slucajeva
pripada ovoj verskoj zajednici. Hrvati su do sada vikend uglavnom
provodili kupujuci po trgovackim centrima koji su preplavili
zemlju sa otvorenim vratima u svih sedam dana.
Medjutim novi zakon, koji je usvojen drugom polovinom jula, stupa
na snagu vec 1. januara iduce godine i nece tolerisati prekrsioce.
Izuzetci pravila bice trgovci u vreme letnje turisticke sezone i
bozicnih praznika - pisu mediji.
Nedeljni rad dopustice se onima koji drze standove i klupe za
prodaju cveca i sveca te kioska za prodaju stampe kao i pekarama.
"Na ovakve se odredbe dugo cekalo jer", kako je rekao premijer
Hrvatske Ivo Sanader, "trebalo je usaglasiti stavove svih
socijalnih partnera".
Jul 2008
Papa i patrijarh odrzali zajednicku liturgiju u Vatikanu
VATIKAN, 29. juna (Tanjug) - Papa Benedikt i vaseljenski patrijarh
Vartolomej danas su odrzali zajednicku liturgija na kojoj su
iskazali zelju da idu napred zajednickim snagama ka jedinstvu
hriscana. Po zavrsetku sluzbe, u bazilici Svetog Petra u Vatikanu,
dvojica verskih poglavara zajednicki su blagoslovili vernike,
prenela je agencija Ansa. Duhovne vodje rimokatolika i
pravoslavaca iskazali su svojim molitvama, odrzanim na oba jezika
dveju crkava - latinskom i grckom - zelju za jedinstvom medju
hriscanima. Papa Benedikt sesnaesti istakao je da je stalna misija
crkve da se ne identifikuje samo sa jednom nacijom ili kulturom,
vec da bude crkva svih ljudi i da ujedinjuje i miri covecanstvo.
Patrijarh carigradski Vartolomej, koji ima pocasno prvenstvo medju
pravoslavnim patrijarsima, prisustvuje ovog vikenda, sa 70-clanom
delegacijom, svecanostima u Rimu i Vatikanu, na poziv pape
Benedikta, a povodom 2000. godisnjice rodjenja apostola Pavla.
Patrijarh Vartolomej je, takodje, posetio baziliku svetoga
Teodora, kod Foruma Romanuma, koju je Vatikan pre cetiri godine
stavio na raspolaganje i koriscenje pravoslavnim vernicima. Poseta
patrijarha Vartolomeja zavrsava se u ponedeljak. Carigradska
partijarsija je saopstila da ovim svecanostima u Rimu prisustvuje
veliki broj pravoslavnih Grka iz Amerike, predvodjenih
arhiepiskopom americkim Dimitrijem. Pravoslavno-katolicki susret
na vrhu je jos jedan korak u mukotrpnom zblizavanju hriscanskog
Istoka i Zapada, saopstila je Carigradska partijarsija.
Ravenski dokument nije priznanje dominacije pape
Kako saznaje VIA, dvojica poglavara ce tokom svecanosti voditi
pregovore o medjucrkvenim odnosima, a jedno od vaznijih pitanja
bice Ravenski dokument, potpisan prosle jeseni na kraju zasedanja
Mesovite pravoslavno-katolicke bogoslovske komisije. Ravenskom
dokumentu otvoreno su se suprotstavile mnoge pravoslavne crkve
koje smatraju da se njime priznaje prvenstvo rimskog pape nad
univerzalnom crkvom, iako je na ovom pravoslavno-katolickom
susretu razmatrano samo pitanje nespornog primata rimskog
poglavara u prvom hiljadugodistu. Srpska pravoslavna crkva je
jedna od prvih koja je zauzela stav, a zvanicnom saopstenju Svetog
arhijerejskog Sabora je naglaseno da - "Ravenski dokument nije na
stetu pravoslavlja". Nezadovoljna sastavom carigradske delegacije,
rad komisije u Raveni napustila je Ruska pravoslavna crkva koja
nije potpisala ovaj dokument, ali ga nije ni odbacila. Predsednik
Veca za jedinstvo hriscana Svete Stolice, kardinal Valter Kasper,
posetio je prosle nedelje rusku patrijarsiju u Moskvi koja se tom
prilikom usprotivila da se najavljeni dijalog dveju crkava vodi
bez njenog prisustva. Vatikan je usvojio ovaj stav Moskovske
patrijarsije koji ce biti prenet patrijarhu Vartolomeju.
Jun 2008
Susret pape Benedikta i patrijarha Vartolomeja
Vaseljenski pravoslavni patrijarh Vartolomej posetice 28. Juna
Vatikan na poziv pape Benedikta XVI, potvrdjeno je u Vatikanu i
pravoslavnoj patrijarsiji u Carigradu. Verska informativna
agencija (VIA) Svete Jelisavete Fjodorovne navodi da ce se
poglavari Carigradske patrijarsije i Rimokatolicke crkve sresti
zvanicno u navecerje praznika svetih apostola Petra i Pavla, u
prastaroj rimskoj bazilici "Svetog Pavla van zidina" i svecano
proglasiti pocetak godine posvecene prvoapostolu Pavlu. Povod za
ovaj pravoslavno-katolicki susret na vrhu je, kako navodi VIA,
2000. godisnjica rodjenja jednog od najblizih saradnika Hristovih.
Najavljeno je takodje da ce se rimokatolickom i pravoslavnom
poglavaru pridruziti i poglavar anglikanske svetske zajednice,
arhiepiskop kenterberijski Vilijams. Odluku da se ova godina
posveti svetom apostolu Pavlu, jednom od najvecih i prvih
hriscanskih propovednika i teologa, donele su obe hriscanske
crkve, a patrijarh Vartolomej je to objavio u svojoj bozicnoj
poslanici. Prema predanju, prvoapostol Pavle, rodjen je 8. godine
posle Hrista u Tarsu, u rimskoj provinciji Kilikiji (danasnja
Turska), i dobio je ime Savle. Prvobitno progonitelj Hristov,
postao je njegov najverniji sledbenik koji je u hriscanskom svetu
poznat kao pisac trinaest njegovih poslanica koje su deo Novog
Zaveta. Pisac ovih poslanica upucenih hriscanima Korinta, Efesa,
Kolosa, Soluna, kao i nekim pojedincima, postradao je mucenicki u
Rimu, u vreme cara Nerona, 65. godine. Rimokatolicka crkva ce
jubilej apostola slaviti do kraja juna iduce godine, pa se ocekuje
se da ce u to vreme Rim posetiti na stotine hiljada poklonika.
Patrijarh Vartolomej ce godisnjicu obeleziti ovoga leta na
teritoriji Turske, a za tu priliku je pozvao poglavare svih
pomesnih crkava. Kako saznaje VIA, dvojica poglavara ce tokom
svecanosti voditi pregovore o medjucrkvenim odnosima, a jedno od
vaznijih pitanja bice Ravenski dokument, potpisan prosle jeseni na
kraju zasedanja Mesovite pravoslavno-katolicke bogoslovske
komisije. Ravenskom dokumentu otvoreno su se suprotstavile mnoge
pravoslavne crkve koje smatraju da se njime priznaje prvenstvo
rimskog pape nad univerzalnom crkvom, iako je na ovom
pravoslavno-katolickom susretu razmatrano samo pitanje nespornog
primata rimskog poglavara u prvom hiljadugodistu. Srpska
pravoslavna crkva je jedna od prvih koja je zauzela stav, a
zvanicnom saopstenju Svetog arhijerejskog Sabora je naglaseno da -
"Ravenski dokument nije na stetu pravoslavlja". Nezadovoljna
sastavom carigradske delegacije, rad komisije u Raveni napustila
je Ruska pravoslavna crkva koja nije potpisala ovaj dokument, ali
ga nije ni odbacila. Predsednik Veca za jedinstvo hriscana Svete
Stolice, kardinal Valter Kasper, posetio je prosle nedelje rusku
patrijarsiju u Moskvi koja se tom prilikom usprotivila da se
najavljeni dijalog dveju crkava vodi bez njenog prisustva. Vatikan
je usvojio ovaj stav Moskovske patrijarsije koji ce biti prenet
patrijarhu Vartolomeju. (Tanjug)
Maj 2008
SPC jos bez stava o ujedinjenju sa katolicima
Srpska pravoslavna crkva jos nema zvanican stav o ravenskom
susretu na kojem je dogovoreno ujedinjenje Pravoslavne i
Rimokatolicke crkve. Na oktobarskom sastanku u italijanskom gradu
Raveni, podsetimo, delegacije Pravoslavne i Rimokatolicke crkve
potpisale su dokument sa 46 tacaka kojim se postavljaju temelji
ujedinjenja dve crkve, posle velikog raskola 1054. godine. U
dokumentu se utvrdjuje da je papa prvi medju patrijarsima, a Rim
prvo sediste. Smatra se da su upravo ove dve tacke dovele do
raskola izmedju pravoslavaca i katolika. Zanimljivo je da su
predstavnici Ruske pravoslavne crkve (RPC) napustili skup jer su
na njemu ucestvovali predstavnici Estonske apostolske crkve, koju
je 1996. godine osnovala Carigradska patrijarsija na kanonskoj
teritoriji RPC. Predstavnici Moskovske patrijarsije veoma su
skepticni prema dokumentu i smatraju da je incident sa Estonskom
crkvom izreziran kako bi Moskovska patrijarsija bila na vreme
iskljucena iz pravoslavno-katolickog dijaloga i kako bi u njenom
odsustvu bili usvojeni odredjeni noviteti. Sef delegacije
Moskovske patrijarsije u Raveni, predstavnik Ruske pravoslavne
crkve pri evropskim medjunarodnim organizacijama episkop becki i
austrijski Ilarion veruje da postoji mogucnost da se radi o
klopci!
POTREBNO SLUZENJE, A NE OTIMANJE ZA PRIMAT:
Protodjakon Ljubomir Rankovic iz Eparhije sabacke smatra da je
potrebno ujedinjenje pravoslavaca i katolika i tvrdi da su svi
raskoli posledica sukoba u visoj jerarhiji obe crkve. - Vise
jerarhije vise vole da budu despoti nego pastiri, zaboravljajuci
da su oni naslednici Pastira dobrog Isusa Hrista, koji je rekao:
"Po tome ce vas poznati, ako ljubavi medju sobom imate", i "Ko
hoce da bude prvi, neka bude svima sluga". Otimanje o prvenstvo
samo svedoci da je visoka jerarhija na bespucu. Dakle, sustina
hriscanstva je u zrtvi i sluzenju, a ne o otimanju za primat, jer
i Spasitelj izricito zapoveda: Ne iskajte prva mesta medju sobom.
Hriscanstvo se danas nalazi pod zestokim pritiskom agresivnog
islama i da bi bilo ravnopravan partner mora biti jako i
jedinstveno. Ovako nejedinstveno nece imati blistavu buducnost -
rekao je protodjakon Ljubomir Rankovic za nas list.
Katolici ce pokusati da formulisu eklesioloski model Vaseljenske
crkve tako da bi uloga prvog episkopa bila definisana sto je
moguce slicnije onoj koju danas ima rimski papa u Katolickoj
crkvi. Sa svoje strane, Carigradska patrijarsija ce se truditi da
se prvom priznaju ona prava koja Carigradski patrijarh nema danas
u Pravoslavnoj crkvi, ali bi, ocigledno, zeleo da ih ima, rekao je
vladika Ilarion. Srpsku pravoslavnu crkvu u Raveni predstavljao je
vladika backi dr Irinej (Bulovic), koji je, po ko zna koji put,
odbio da za medije prokomentarise neki znacajan dogadjaj. Iako nas
je monahinja Filoteja iz Eparhije backe uputila da pitanja vladiki
postavimo elektronskom postom, sto smo i uradili, episkop Irinej
nas nije udostojio ama bas nikakvog odgovora! Zato nije jasno da
li je vladika Irinej u ime SPC potpisao pomenuti dokument. Cak
iako je potpisao, njegov potpis ne znaci da je SPC prihvatila
odredbe sporazuma, vec je to samo "primanje k znanju." To je za
nas jako osetljivo pitanje i potrebno je vreme da proucimo ovaj
dokument. Do tada, necemo se oglasavati, receno je Glasu javnosti
u Beogradskoj patrijarsiji. U krugovima episkopata saznajemo da
vecina episkopa zapravo i ne zna sta je ravenski dokument i sta
sadrzi. O tome ih niko nije izvestio, a ono sto iz stampe saznaju
ipak nije dovoljno. Dokument nece biti predstavljen Svetom
arhijerejskom Sinodu vec ce biti prosledjen Svetom arhijerejskom
Saboru u maju sledece godine, na redovnom zasedanju Crkvene
skupstine. Kada je rec o odnosu Srpske pravoslavne crkve prema
Vatikanu, stav vladika je prilicno podeljen. Dok su pojedini
arhijereji, koji su, kako se veruje, jos u manjini - raspolozeni
za saradnju sa Rimokatolickom crkvom, dotle vladika
rasko-prizrenski Artemije smatra da SPC i nas narod od Vatikana
nista dobro ne mogu ocekivati, niti smo u istoriji ista dobro
dobili. - Njima je cilj da se otupi ostrica pravoslavlja i pokazu
da su razlike minimalne, iako to nisu. Vatikan zeli da se
pravoslavni svet nekrotizuje i narkotizuje - rekao je vladika
Artemije za Glas javnosti. Za ekumeniste se smatraju mitropolit
zagrebacko-ljubljanski Jovan, vladike backi Irinej, sabacki
Lavrentije, sumadijski Jovan, branicevski Ignatije,
srednjoamericki Hristofor, australijsko-novozelandski Irinej, dok
su u tvrdom krilu SPC vladike rasko-prizrenski Artemije, banatski
Nikanor i gotovo svi episkopi iz Republike Srpske, BiH i dela
dijaspore. (Izvor: Glas Javnosti)
Silajdzic protiv ratifikacije ugovora sa SPC
SARAJEVO, 7. MAJ /SRNA/ - Predsjedavajuci Predsjednistva BiH Haris
Silajdzic glasao je danas protiv ratifikacije Osnovnog ugovora
izmedju BiH i Srpske pravoslavne crkve /SPC/ i najavio pokretanje
procedure zastite entitetskog interesa.
Za ratifikaciju Osnovnog ugovora sa SPC glasali su clanovi
Predsjednistva BiH Zeljko Komsic i Nebojsa Radmanovic, dok je
Silajdzic bio protiv i najavio pokretanje procedure zastite
entitetskog interesa, koja ce se odvijati i u Klubu Bosnjaka u
Domu naroda Parlamenta FBiH.
Komsic je na konferenciji za novinare podsjetio da Silajdzic
osporava ustavni osnov za zakljucivanje Ugovora sa SPC na isti
nacin kao sa Vatikanom, odnosno Katolickom crkvom.
"Radmanovic i ja nismo saglasni sa Silajdzicem, jer mislimo da
nikome ne treba objasnjavati da SPC nije drzava, kao sto je
Vatikan, ali da ima medjunarodni pravni subjektivitet i moze biti
predmet medjunarodnih pravnih ugovora" - naglasio je Komsic.
On smatra da pitanje medjunarodnog javno-pravnog subjektiviteta
SPC nije sporno i da nema razloga da ne bude primijenjen isti
model kao u slucaju ugovora sa Vatikanom.
"Vatikan je drzava, ali istovremeno predstavlja i Katolicku crkvu.
U ovom slucaju SPC nije drzava, ali jeste medjunarodni
javno-pravni subjekat i BiH moze uci u tu vrstu zakljucivanja
medjunarodnog ugovora, sto je Radmanovicevo i moje misljenje" -
pojasnio je Komsic.
On je dodao da je Silajdzicevo osporavanje Ugovora sa SPC isto kao
i osporavanje prava da Predsjednistvo BiH odlucuje o ratifikaciji
ugovora izmedju BiH i bilo koje kompanije.
"Ustav BiH je tu precizan kada je rijec o zakljucivanju ovakve
vrste ugovora i ne govori se o medjudrzavnim nego o medjunarodnim
ugovorima, sto su dvije razlicite kategorije. Po mom misljenju,
SPC se apsolutno uklapa u to da drzava BiH moze zakljuciti tu
vrstu ugovora sa njom" - istakao je Komsic.
Vatikan: Muslimani brojcano pretekli katolike
Broj muslimana u svetu je veci od broja rimokatolika, saopstio je
Vatikan. U intervjuu listu Svete stolice "Oservatore Romano",
monsinjor Vitorio Formenti, koji je izradio vatikanski tek
objavljeni godisnjak za 2008, izjavio je da muslimani cine 19,2
odsto svetskog stanovnistva a katolici 17,4 odsto.
Vatikan brani teoriju evolucije
Vatikan odlucno brani ucenje Carlsa Darvina, ostro kritikujuci
takozvane hriscanske fundamentaliste koji odbacuju teoriju
evolucije.
Teorija evolucije kompatibilna sa Svetim pismom?
Kako pise britanski Tajms, Vatikan kritikuje fundamentaliste koji
doslovno interpretiraju biblijsku knjigu Postanja. List pise da je
kardinal Pol Pupar, koji predvodi Pontifski savet za kulturu,
izjavio da su biblijski opis Bozijeg stvaranja sveta i Darvinova
teorija evolucije savrseno kompatibilne, ukoliko se Biblija
korektno tumaci.
Njegova izjava je direktan napad na poslednjih godina sve jacu
kampanju kreacionista u Sjedinjenim Americkim Drzavama, koji tvrde
da teorija evolucije i biblijska verzija stvaranja sveta
iskljucuju jedna drugu.
Francuski kardinal je na konferenciji za novinare u Vatikanu
izjavio da je prava poruka prve knjige Postanja zapravo ta da se
svemir nije stvorio sam od sebe, vec da ima stvoritelja, pise
Tajms, a prenosi BBC.
Ove vesti potvrdio je i Radio Vatikan.
April 2008
Papa sanja Pravoslavlje
(Politika) Dogovor Vatikana i Carigradske patrijarsije da papa
bude prvi medju svim hriscanskim poglavarima postignut je bez
ucesca ruske pravoslavne crkve.
Zajednicka komisija Rimokatolicke i pomesnih pravoslavnih crkvi,
koja je pre sedam godina zapocela rad na prevazilazenju velikog
hriscanskog raskola iz 1054. nedavno se saglasila na sastanku u
Raveni (Italija), i to bez ucesca ruske pravoslavne crkve, da
rimokatolicki papa ima primat nad svim hriscanskim poglavarima.
Odnosno, da je "rimski biskup (istovremeno i papa) 'protos' (prvi
- kod starih Grka) medju patrijarsima", ali ce njegova uloga u
zajednici sa drugim crkvama, detaljnije tek biti razmotrena.
Dokument su potpisali predstavnici Vatikana i Carigrada, ali on
nije prihvacen u svim pravoslavnim sredinama.
Dijalog je poceo 2000. godine.
Zvanicni bogoslovski dijalog Pravoslavne i Rimokatolicke crkve
zapocet je 2000. godine i bio prekinut do 2006. kad je nastavljen
susretom u Beogradu. Dijalog vodi Komisija od po 30 clanova iz
Pravoslavne i Katolicke crkve i ima dva kopredsednika: mitropolita
pergamskog dr Jovana (Zizjulasa) iz Carigradske patrijarsije i
kardinala g. dr Valtera Kaspera. Pravoslavna i Katolicka crkva se
kao domacini zasedanja smenjuju naizmenicno.
Srpska pravoslavna crkva, u cije ime su bili prisutni vladike
backi Irinej i branicevski Ignjatije, jos se nije zvanicno
oglasila u vezi s ovim dokumentom, a predstavnici Ruske
pravoslavne crkve napustili su sastanak odmah na pocetku, cim su
videli da je na skup pozvana i estonska crkva koju ruska osporava.
Ruski episkop Ilarion, nakon donosenja ovog akta, porucio je da ce
"Moskovski patrijarhat razmotriti dokument iz Ravene i predstaviti
svoj stav u razumnom roku".
Katolicki nadbiskup dr Franc Perko, dok je stolovao u Beogradu,
imao je cesto obicaj da, u polusali, isprica: "Optimisti kazu da
ce se pravoslavci i katolici ujediniti na sudnji dan prepodne, dok
pesimisti vele da ce to biti sudnjeg dana popodne".
Komisija se takodje slozila da Rim zauzima "prvo mesto" u
kanonskom redu bivsih sedista biskupa, ukljucujuci
Konstantinopolj, Aleksandriju, Antiohiju i Jerusalim. U dokumentu
se jos dodaje da "i Istok i Zapad prihvataju primat na
univerzalnom nivou, ali da postoje razlike u odnosu na nacin na
koji primat treba da bude upraznjavan, kao i u odnosu na njegove
teoloske i biblijske osnove". Leonid Kiskovski, visokodostojnik
Pravoslavne crkve u Americi, smatra da je pomenuti papski primat
"neoperativan". Dekan grcke pravoslavne skole teologije u Bruklinu
Tomas Ficdzerald je ukazao da postoje razlicita razumevanja o
nacinu na koji se primat vrsi:
"To nije pitanje da li pravoslavci priznaju primat, vec koji je
izraz tog primata u odnosu na druge biskupe", rekao je Ficdzerald.
Sudeci po reagovanju iz Moskve, odnosno ruske pravoslavne crkve,
najbrojnije po vernicima, dalek je put do ujedinjenja hriscana.
Kriza je zaista velika
Za vreme svoje posete Americi papa se zauzeo da podigne duh u
Crkvi koja je osetila gubitak velikog broja mladih koji se
pripremaju za svestenike.
Prema centru za primenjena istrazivanja Georgetown univerziteta,
broj katolickih svestenika u Sjedinjenim Americkim Drzavama pao je
od 58.000 u 1965. godini na 41,500 prosle godine, a to je gubitak
od 28 odsto.
Dok je broj katolika porastao sa 45,6 miliona 1965. na 64.4
miliona 2007. broj diplomiranih studenata teologije pao je od
8'325 na 3'274.
Osteceni ocekuju nesto vise od sazaljenja i molitve
Nakon papinog potresnog susreta sa zrtvama seksualnog
zlostavljanja, i izrazaja sazaljenja zbog onoga sto su im naneli
svestenici, New York Times je objavio da je visoki vatikanski
predstavnik, kardinal William J. Levada, voditelj vatikanskog
ureda koji istrazuje pedofilsko nasilje, rekao da Crkva razmislja
o promenama kanonskog prava kako bi se ubuduce moglo kaznjavati
ovako teski moralni prestupi.
Do sad su pedofili samo premestani iz jedne crkve u drugu, a jos
ni jedan od odgovornih biskupa nije kaznjen zbog toga sto se na
vreme nisu zauzeli da rese problem. Iako se otvorene rane
zlostavljanih nikad ne mogu isceliti, za njih bi bilo makar
delimicno olaksanje kad bi svestenici prestupnici i biskupi koji
su ih stitili bili javno kaznjeni.
Papina poseta Americi
Papa Benedikt XVI, 15. aprila 2008. godine doputovao je u
sestodnevnu posetu Americi. Sesnaestog Aprila govorio je na skupu
biskupa Katolicke crkve u Vasingtonu, a 19. Aprila govorice u
Ujedinjenim Nacijama u Njujorku.
USA Taday saopstava: "Posle napada na papu Jovana Pavla II 1981.
godine, izmisljen je "popomobil" specijalna kola koja voze papu,
tako da ljudi mogu da vide vodju katolika, bez da sam sebe izlozi
opasnosti... Benedikt ce imati obezbedjenje koje pripada jednom
drzavniku. Iako vidljiva, papina kola ici ce sredinom puta
okruzena drugim vozilima. Bice veliki broj policije prisutan."
Predsednik Gerge W. Bush, sa suprugom Lorom i mladjom cerkom
izasao je na aerodrom da doceka papu. Predsednik Bush primio je
papu u Beloj Kuci gde ga je docekalo vise od deset hiljada ljudi.
Predsednik Bush dao je znacajne izjave kako on gleda na papu.
"Papa je duhovni vodja sveta i milioni stanovnika Amerike su
odusevljeni da ga vide u ovoj zemlji... Papa je glavna figura u
svetu i vise ljudi slusaju njega nego bilo koga u svetu... Svakog
puta kad sam u blizini Svetog Oca pape Benedikta XVI i proslog
pape Jovana Pavla II postao sam mnogo bolja osoba."
Za vreme prijema u Beloj Kuci Bush je izjavio: "Sveti Oce, Lora i
ja smo privilegovani da Vas imamo u Beloj Kuci... Mi Vas
pozdravljamo recima Svetog Avgustina: 'Pax Tecum.' Neka mir bude
sa Vama... Sveti Oce, hvala Vam sto ste doputovali u Ameriku. Nas
narod zeli Vam dobrodoslicu."
Wasington, D.C (Zenit) izjavljuje: "Predsednik SAD George Bush
izjavio je kada on gleda u Benediktove oci, on vidi Boga."
Bush je ovo potvrdio i reporteru Raymondu Arroyo. Arroyo je upitao
predsednika: "Vi ste izjavili kad gledate u oci Vladimira Putina
da vidite njegovu dusu, a kad gledate u oci pape Benedikta XVI sta
onda vidite? Bez predomisljanja Bush je odgovorio: 'Vidim Boga'."
Istorijski pregled poseta papa Americi i americkih
predsednika Vatikanu
- Godine 1963. predsednik SAD Dzon Kenedi prvi je posetio Vatikan
gde ga je primio papa Pavle VI.
- U oktobru 1965. predsednik Dzonson voleo je da se sretne sa
papom, koji je bio u poseti Americi, ali on je bio glava drzave
Vatikan koju Amerika nije priznavala. Dzonson je otputovao u
Njujork i tamo se ipak sreo sa papom Pavlom VI. Dve godine kasnije
Dzonson je posetio papu u Vatikanu.
- Karter je bio prvi predsednik SAD koji je u Belu Kucu primio
papu, ali ga je ipak na aerodromu docekao potpredsednik Mandel.
- Godine 1982. predsednik Regen posetio je Vatikan.
- Godine 1984. SAD su uspostavile diplomatske odnose sa Vatikanom.
- Predsednik Klinton leteo je u ST. Louis da se sretne sa papom
Jovanom Pavlom II.
- Godine 2004. George Bush posetio je papu u Vatikanu.
Papa se sastao sa zrtvama seksualnog zlostavljanja
Papa Benedikt XVI sastao se u Vasingtonu 17. aprila 2008. godine
sa malom grupom iz Bostona onih koji si bili seksualno
zlostavljani od strane svestenika. Papa je izrazio svoje zaljenje,
saslusao neke od njih i molio se sa njima.
Associated Press izjavljuje:
"Vise od 4,000 svestenika optuzeno je da su zlostavljali
maloletnike u Sjedinjenim Americkim Drzavama od 1950. godine do
danas. Crkva je platila vise od 2 milijarde dolara ostetu
ostecenima, najvise od toga u poslednjih 6 godina. U podrucju
Bostona sest biskupija primorane su na bankrotiranje zbog velikog
kostanja zlostavljanja."
Novembar 2007
Ujedinjenje Katolicke i Pravoslavne crkve?
(Blic) Na sastanku, koji su predvodili kardinal Valter Kasper,
predsednik Papskog veca hriscanske zajednice i mitropolit Joanis
Zizioulus, koji je predstavljao delegaciju ekumenskog
patrijarhata, nacinjen je dokument koji su mnogi analiticari
ocenili kao temelj ujedinjenja pravoslavne i katolicke crkve.
Predstavnici Ruske pravoslavne crkve napustili su sastanak u
Raveni zbog prisustva zvanicnika Estonske pravoslavne crkve, koji
su u bivsoj SSSR bili pod nadzorom Patrijarhata u Moskvi, da bi
nakon proglasenja nezavisnosti dobili blagoslov ekumenskog
patrijarha Vartolomeja I.
Moskovski patrijarh Aleksej II ne priznaje odluke ekumenskog
patrijarha.
U dokumentu je navedeno da je papa "prvi medju patrijarsima", a
Rim "prvo sediste". Ove dve tacke, koje su 1054. godine dovele su
do rascepa hriscanske zajednice na katolicku i pravoslavnu crkvu,
sada mogu postati temelj njihovog ponovnog ujedinjenja. U
dokumentu, koji cini 46 stavki, ne samo da je potvrdjeno priznanje
nadmocnosti rimskog biskupa, vec i autonomija lokalnih biskupa.
Autoritet biskupa je neprikosnoven na lokalnom nivou, dok na
regionalnom nivou crkve biraju jednog predstavnika - protosa
(grcki: protos-prvi).
- Protosi razlicitih regiona, zajedno sa biskupima, ce saradjivati
po pitanjima koja su vezana za totalitarnost Crkve, navedeno je
dolumentu.
Takodje, protos mora da utvrdi ko je zaista prvi medju regionalnim
predstavnicima hriscanskih zajednica, navodi "La Repubblica".
