Aleksandar Kalomiros
Svedočanstva zapadnih učitelja ne priznajem, niti prihvatam. Pretpostavljam da su oni pokvareni, jer u stvarima Pravoslavne vere ne može biti kompromisa.
Tragično iskustvo poslednjih pokolenja donelo je svetu jaku žeđ za mirom. Sada se mir smatra za dobro veće od mnogih ideala za koje su ljudi ranije sa radošću prolivali svoju krv. Ovome veoma doprinosi činjenica da rat često nije ono što je bio u prošlosti – sukob između nepravde i pravde, nego je postao sukob bez smisla, između nepravde i nepravde. Iskustvo laži i licemerstva koje su različite partije upotrebljavale da se pokažu pravičnim u očima svojih pristalica, dovelo je do toga da ljudi izgube veru u postojanje pravde, pa ne uspevaju da vide pred sobom ništa što bi bilo vredno odbrane. Tako se rat, u bilo kom obliku, čini kao nešto potpuno apsurdno.
Sv. Marko Efeski
Mir bez istine
Ovo protivljenje jednog dela čovečanstva bilo kakvom sukobu bilo bi dostojno divljenja kada bi bilo plod duhovnog zdravlja. Kada bi nepravda, mržnja i laž prestale da postoje, onda bi mir bio ispunjenje ljudske sreće. Jedinstvo bi bilo prirodni, a ne veštački rezultat. Ali, primećuje se nešto sasvim različito. Danas, kada se govori o miru i jedinstvu – samoljublje i mržnja, laž i nepravda, slavoljublje i pohlepa su na svom vrhuncu. Svako na svoj način govori o ljubavi prema čoveku, ljubavi prema čovečanstvu.
Ceo članak: http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2007/latinica/182.html