Drago Bojić: U našoj zemlji je previše religije, a premalo vjere

Vjera i Bog su zarobljeni u ritualističku praksu, liturgijske inscenacije, nacionalne mitologije i političke ideologije koje i duhovnim vođama i onima koje oni vode omogućava da se stalno maskiraju

photo-drustvo-ljudi-lica-Bojic_01_u_316072222

U organizaciji Fondacije Centra za javno pravo (FCJP) i Internacionalnog multireligijskog interkulturnog centra (IMIC) u Sarajevu se 25. travnja, u Maloj galeriji sv. Ante na Bistriku, održava znanstveni simpozij pod naslovom “Sekularizacija i religija: BiH i regija”.

Detaljnije

Папа позива на јединство католика и православаца

(AFP / RTS)

Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања у Истанбулу апеловао на јединство католичке и православне цркве и додао да тај историјски корак захтевају жртве ратова и млади.

„Једино што тражимо католичка црква и ја то је заједница с православним црквама“, рекао је папа у присуству патријарха Вартоломеја, с којим је претходно одржао заједничку литургију.

Papa-i-Vartolomej

Папа Фрања је после тога од Вартоломеја затражио благослов за себе и католичку цркву.

То је, како наводи агенција Асошијетед прес, израз попуштања и изражавања поштовања према православној цркви, што је део папиних настојања да оконча раскол две цркве, који траје од 1054. године, преноси Бета.

Папа Фрања и патријарх Вартоломеј су такође позвали на окончање прогона хришћана у Сирији и Ираку и позвали на дијалог с муслиманима, чиме је, како оцењује АП, тродневна посета папе Турској заокружена изразом јединства.

Они су у заједничком саопштењу позвали лидере региона да повећају помоћ жртвама екстремистичке групе Исламска држава, а посебно да дозволе хришћанима, који су у тој области присутни 2.000 година, да остану на својој родној земљи.

„Ужасна ситуација хришћана и свих који пате на Блиском истоку тражи од нас не само да се стално молимо већ и да одговоримо на прави начин у име међународне заједнице“, наводи се у саопштењу.

Папа Фрања, који представља католичку цркву са 1,2 милијарде верника, и Вартоломеј, духовни вођа 300 милиона православаца на свету, позвали су на „конструктиван дијалог“ са исламом „заснован на међусобном поштовању и пријатељству“.

„Инспирисани заједничким вредностима и оснажени искреним братским осећањима, муслимани и хришћани су позвани да сарађују у име правде, мира и поштовања достојанства и права сваке особе, посебно у оним регионима где су својевремено живели вековима у мирној коегзистенцији, а сада трагично заједнички трпе ужасе рата“, рекли су поглавари две цркве.

Папини састанци с турским званичницима су, према оценама аналитичара, више били разговор глувих. На састанку с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, свако је одржао свој говор, али праве размене није било, наводи агенција Франс прес.

Патријарх Иринеј за дијалог са Католичком црквом

Било је код нас песимиста који су било какав контакт с представницима Римокатоличке цркве сматрали штетним за православље, што апсолутно није тачно, рекао је патријарх Иринеј, који се заузео за посету римског папе Србији.

(RTS) Поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј, заузео се за приближавање православне и Римокатоличке цркве и за посету римског папе Србији, али је оценио да за такву посету можда још није време.

„Било је код нас неких песимиста који су било какав контакт с представницима Римокатоличке цркве сматрали штетним за православље, што апсолутно није тачно и не може бити тако прихваћено“, рекао је патријарх у интервјуу за немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ).

У првом интервјуу, како истиче ФАЗ, који је неки српски патријарх дао за стране новине, Иринеј се изјаснио у прилог доласка римског папе у Србију, али је упозорио да за то можда још није сазрело време из безбедносних разлога.

„Не знамо да ли се у нашој земљи може у довољној мери обезбедити његова безбедност. Најзад, и у Риму је покушан атентат на папу“, рекао је Иринеј.

Патријарх је рекао да у Србији много људи, пре свега избеглица, „живи у бедним условима“, а међу њима и велики број оних којима не би било драго да папа посети Србију.

„Ако би, од тих незадовољних људи, папи у Србији било нането неко зло, то би бацило тамну сенку на нашу цркву и наш народ“, рекао је Иринеј.

Како ФАЗ наводи, патријарх се, упркос одређеним диилемама, изричито изјаснио за приближавање православља и католицизма, а као идеално место за састанак представника двеју цркава навео је Ниш, као место рођења римског цара Константина, једног од твораца Миланског едикта о верској толеранцији.

Годишњца тог едикта била би „прилика за све представнике хришћанских заједница да се након више векова окупе на једном месту од значаја и да ступе у дијалог“, рекао је Иринеј.

У првом реду би за „православну и Католичку цркву, које су једна другој толико блиске, било од великог значаја да се после толико векова покрене разговор“, рекао је патријарх Иринеј и предложио одржавање екуменског концила, преносиФАЗ.

 

Prvi put od podele crkve: Patrijarh na ustoličenju pape

(VESTINET) Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej prisustvovaće 19. marta ustoličenju novog pape Franje u bazilici Svetog Petra u Vatikanu.

To će biti prvi put od podele crkve 1054. godine da će jedan vaseljenski patrijarh prisustvovati toj ceremoniji, prenosi Verska informativna agencija (VIA). U pratnji patrijarha Vartolomeja biće mitropolit pergamski Jovan Ziziulas, jedan od najvećih pravoslavnih teologa koji je predsedavajući pravoslavne strane u teološkom dijalogu dveju crkava.

U ime Moskovske patrijaršije, u Rim će otići „drugi čovek“ mitropolit volokolamski Ilarion Alfejev, zadužen za spoljne poslove. U Vatikanu je saopšteno da ce ustoličenju prisustvovati predstavnici 180 država.

U ime američke vlade na ceremoniju će doći potpredsednik Džo Bajden, a dolazak je najavila i predsednica Argentine Kristina Kirhner.

Ustoličenju će prisustvovati i predsednice Brazila i Meksika Dilma Rusef i Enrika Pena Nieto. Iz Evrope, na ceremoniju će doći nemačka kancelarka Angela Merkel, britanski prestolonaslednik princ Čarls, španska kraljica Sofija i prestolonaslednik Felipe, belgijski kralj Albert Drugi i kraljica Paola i francuski predsednik Fransoa Oland.

Intronizacija pape je samo formalan i ceremonijalan čin, koji nema crkvenopravno značenje. Bivši papa Benedikt Šesnaesti neće prisustvovati ustoličenju svog naslednika.