СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЈЕ ОТКРИО праву позадину празника – „НОЋ ВЕШТИЦА“!

nikolaj-velimirovic_630

После пада Берлинског зида, народи на комунистичком истоку су прихватали некритички све што им се са запада сервирало. Један од нових празника који би инфериорни и људи без самопоштовања требало да прихвате је и тзв. „Ноћ Вештица“. Овај празник су стидљиво деведесетих година двадесетог века на Балкану уводиле испоставе познатог јеврејског милијардера Џорџа Сороша, да би данас овај пагански празник био уведен и у многе основне школе. Тако је блага покорност идејама јеретичког запада коју је код нас увео раскалуђер Доситеј Обрадовић ушла у своју вулгарну фазу. У следећем тексту, прочитаћете шта је о „Ноћи Вештица“ мислио свети владика Николај.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЈЕ ОТКРИО праву позадину празника – „НОЋ ВЕШТИЦА“!

Drago Bojić: U našoj zemlji je previše religije, a premalo vjere

Vjera i Bog su zarobljeni u ritualističku praksu, liturgijske inscenacije, nacionalne mitologije i političke ideologije koje i duhovnim vođama i onima koje oni vode omogućava da se stalno maskiraju

photo-drustvo-ljudi-lica-Bojic_01_u_316072222

U organizaciji Fondacije Centra za javno pravo (FCJP) i Internacionalnog multireligijskog interkulturnog centra (IMIC) u Sarajevu se 25. travnja, u Maloj galeriji sv. Ante na Bistriku, održava znanstveni simpozij pod naslovom “Sekularizacija i religija: BiH i regija”.

Detaljnije

Папа позива на јединство католика и православаца

(AFP / RTS)

Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања у Истанбулу апеловао на јединство католичке и православне цркве и додао да тај историјски корак захтевају жртве ратова и млади.

„Једино што тражимо католичка црква и ја то је заједница с православним црквама“, рекао је папа у присуству патријарха Вартоломеја, с којим је претходно одржао заједничку литургију.

Papa-i-Vartolomej

Папа Фрања је после тога од Вартоломеја затражио благослов за себе и католичку цркву.

То је, како наводи агенција Асошијетед прес, израз попуштања и изражавања поштовања према православној цркви, што је део папиних настојања да оконча раскол две цркве, који траје од 1054. године, преноси Бета.

Папа Фрања и патријарх Вартоломеј су такође позвали на окончање прогона хришћана у Сирији и Ираку и позвали на дијалог с муслиманима, чиме је, како оцењује АП, тродневна посета папе Турској заокружена изразом јединства.

Они су у заједничком саопштењу позвали лидере региона да повећају помоћ жртвама екстремистичке групе Исламска држава, а посебно да дозволе хришћанима, који су у тој области присутни 2.000 година, да остану на својој родној земљи.

„Ужасна ситуација хришћана и свих који пате на Блиском истоку тражи од нас не само да се стално молимо већ и да одговоримо на прави начин у име међународне заједнице“, наводи се у саопштењу.

Папа Фрања, који представља католичку цркву са 1,2 милијарде верника, и Вартоломеј, духовни вођа 300 милиона православаца на свету, позвали су на „конструктиван дијалог“ са исламом „заснован на међусобном поштовању и пријатељству“.

„Инспирисани заједничким вредностима и оснажени искреним братским осећањима, муслимани и хришћани су позвани да сарађују у име правде, мира и поштовања достојанства и права сваке особе, посебно у оним регионима где су својевремено живели вековима у мирној коегзистенцији, а сада трагично заједнички трпе ужасе рата“, рекли су поглавари две цркве.

Папини састанци с турским званичницима су, према оценама аналитичара, више били разговор глувих. На састанку с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, свако је одржао свој говор, али праве размене није било, наводи агенција Франс прес.

Патријарх Иринеј за дијалог са Католичком црквом

Било је код нас песимиста који су било какав контакт с представницима Римокатоличке цркве сматрали штетним за православље, што апсолутно није тачно, рекао је патријарх Иринеј, који се заузео за посету римског папе Србији.

(RTS) Поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј, заузео се за приближавање православне и Римокатоличке цркве и за посету римског папе Србији, али је оценио да за такву посету можда још није време.

„Било је код нас неких песимиста који су било какав контакт с представницима Римокатоличке цркве сматрали штетним за православље, што апсолутно није тачно и не може бити тако прихваћено“, рекао је патријарх у интервјуу за немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ).

У првом интервјуу, како истиче ФАЗ, који је неки српски патријарх дао за стране новине, Иринеј се изјаснио у прилог доласка римског папе у Србију, али је упозорио да за то можда још није сазрело време из безбедносних разлога.

„Не знамо да ли се у нашој земљи може у довољној мери обезбедити његова безбедност. Најзад, и у Риму је покушан атентат на папу“, рекао је Иринеј.

Патријарх је рекао да у Србији много људи, пре свега избеглица, „живи у бедним условима“, а међу њима и велики број оних којима не би било драго да папа посети Србију.

„Ако би, од тих незадовољних људи, папи у Србији било нането неко зло, то би бацило тамну сенку на нашу цркву и наш народ“, рекао је Иринеј.

Како ФАЗ наводи, патријарх се, упркос одређеним диилемама, изричито изјаснио за приближавање православља и католицизма, а као идеално место за састанак представника двеју цркава навео је Ниш, као место рођења римског цара Константина, једног од твораца Миланског едикта о верској толеранцији.

Годишњца тог едикта била би „прилика за све представнике хришћанских заједница да се након више векова окупе на једном месту од значаја и да ступе у дијалог“, рекао је Иринеј.

У првом реду би за „православну и Католичку цркву, које су једна другој толико блиске, било од великог значаја да се после толико векова покрене разговор“, рекао је патријарх Иринеј и предложио одржавање екуменског концила, преносиФАЗ.