Патријарх Иринеј за дијалог са Католичком црквом

Било је код нас песимиста који су било какав контакт с представницима Римокатоличке цркве сматрали штетним за православље, што апсолутно није тачно, рекао је патријарх Иринеј, који се заузео за посету римског папе Србији.

(RTS) Поглавар Српске православне цркве, патријарх Иринеј, заузео се за приближавање православне и Римокатоличке цркве и за посету римског папе Србији, али је оценио да за такву посету можда још није време.

„Било је код нас неких песимиста који су било какав контакт с представницима Римокатоличке цркве сматрали штетним за православље, што апсолутно није тачно и не може бити тако прихваћено“, рекао је патријарх у интервјуу за немачки дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ).

У првом интервјуу, како истиче ФАЗ, који је неки српски патријарх дао за стране новине, Иринеј се изјаснио у прилог доласка римског папе у Србију, али је упозорио да за то можда још није сазрело време из безбедносних разлога.

„Не знамо да ли се у нашој земљи може у довољној мери обезбедити његова безбедност. Најзад, и у Риму је покушан атентат на папу“, рекао је Иринеј.

Патријарх је рекао да у Србији много људи, пре свега избеглица, „живи у бедним условима“, а међу њима и велики број оних којима не би било драго да папа посети Србију.

„Ако би, од тих незадовољних људи, папи у Србији било нането неко зло, то би бацило тамну сенку на нашу цркву и наш народ“, рекао је Иринеј.

Како ФАЗ наводи, патријарх се, упркос одређеним диилемама, изричито изјаснио за приближавање православља и католицизма, а као идеално место за састанак представника двеју цркава навео је Ниш, као место рођења римског цара Константина, једног од твораца Миланског едикта о верској толеранцији.

Годишњца тог едикта била би „прилика за све представнике хришћанских заједница да се након више векова окупе на једном месту од значаја и да ступе у дијалог“, рекао је Иринеј.

У првом реду би за „православну и Католичку цркву, које су једна другој толико блиске, било од великог значаја да се после толико векова покрене разговор“, рекао је патријарх Иринеј и предложио одржавање екуменског концила, преносиФАЗ.

 

Prvi put od podele crkve: Patrijarh na ustoličenju pape

(VESTINET) Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej prisustvovaće 19. marta ustoličenju novog pape Franje u bazilici Svetog Petra u Vatikanu.

To će biti prvi put od podele crkve 1054. godine da će jedan vaseljenski patrijarh prisustvovati toj ceremoniji, prenosi Verska informativna agencija (VIA). U pratnji patrijarha Vartolomeja biće mitropolit pergamski Jovan Ziziulas, jedan od najvećih pravoslavnih teologa koji je predsedavajući pravoslavne strane u teološkom dijalogu dveju crkava.

U ime Moskovske patrijaršije, u Rim će otići „drugi čovek“ mitropolit volokolamski Ilarion Alfejev, zadužen za spoljne poslove. U Vatikanu je saopšteno da ce ustoličenju prisustvovati predstavnici 180 država.

U ime američke vlade na ceremoniju će doći potpredsednik Džo Bajden, a dolazak je najavila i predsednica Argentine Kristina Kirhner.

Ustoličenju će prisustvovati i predsednice Brazila i Meksika Dilma Rusef i Enrika Pena Nieto. Iz Evrope, na ceremoniju će doći nemačka kancelarka Angela Merkel, britanski prestolonaslednik princ Čarls, španska kraljica Sofija i prestolonaslednik Felipe, belgijski kralj Albert Drugi i kraljica Paola i francuski predsednik Fransoa Oland.

Intronizacija pape je samo formalan i ceremonijalan čin, koji nema crkvenopravno značenje. Bivši papa Benedikt Šesnaesti neće prisustvovati ustoličenju svog naslednika.

NOVI PAPA JEZUITA – UVOD U NOVU VELIKU INKVIZICIJU?

Novi papa je prvi papa jezuita u istoriji. I to još iz Argentine. Oni koji malo poznaju istoriju znaju da je Argentina bila najveći bastion nacizma izvan Evrope tokom Drugog svetskog rata, kao i posle njega, kao najveće utočište odbeglim nacistima, a sve pod pokroviteljstvom Rimske crkve.

Jezuiti se smatraju „armijom Rimske crkve“, a njihov osnivač je okultista Ignjacio Lojola, pisac čuvenih „Duhovnih vežbi“ čijim upražnjavanjem se pada u trans i kako kažu upućeni „osoba biva opsednuta demonima“, pa je u tom stanju spremna da počini najveće zločine, što je naročito bio slučaj tokom srednjevekovne inkvizicije i kroz (ne)dela rimskih sveštenika u NDH tokom Drugog svetskog rata.

Podsetimo da je je vođa jezuita čovek koji nosi titulu „jezuitski general“ – osoba koja je poznata pod nazivom „crni papa“.

Da li je bivši papa bio prisiljen da se povuče zbog svoje mlakosti? Da li su ga jezuitski jastrebovi smenili da bi doveli na papski tron svog čoveka koji će se „konačno obračunati sa svim svetskim jereticima“ u novom plamenu inkvizicije? Ostaje da se vidi.

Mnogi od najuticajnijih ljudi sveta tvrde da rimokatolički red jezuita kontroliše sve svetske tokove. Kako i na koji način? Pogledajmo izjave ovih ljudi:

Džon Adams (1735-1826; drugi predsednik SAD-a):

„Moja istorija jezuita nije opširno napisana, ali iza nje stoje neosporni autoriteti. (Ona) je veoma specifična, ali i užasna. Obnova (Jezuitskog reda 1814. godine, od strane pape Pija VII) zaista predstavlja korak ka mračnjaštvu, okrutnostima, despotizmu, (i) smrti… Ne volim izgled jezuita. Ako postoji neko ko zaslužuje večno prokletstvo na zemlji i nakon nje, onda je to ovo Društvo (Ignjacija) Lojole.“

 
Ceo članak: http://www.vestinet.rs/pogledi/novi-papa-jezuita-uvod-u-novu-veliku-inkviziciju

OBJEDINJAVANJE VERA JE POČELO: NOVOG PAPU ĆE POSTAVITI IMPERIJA

Nadbiskup Njujorka Timoti Dolan, čelni čovek američke biskupije, glavni je kandidat za novog papu.

Iako uvek nasmejan, teoretski odlično potkovan, komunikativan i harizmatičan, Dolan ima žestoku opoziciju u zauzimanju trona pape jer potiče iz svetske svetovne velesile, čemu inače tvrdo jezgro katoličke crkve nije sklono.

Dolan je inače veoma interesantan kao čovek koji je uveo mnoge novine u službu a jedna od njih je i komunikacija sa vernicima preko Tvitera na internetu.

Kardinal koristi Tviter za objavu svojih dnevnih aktivnosti kao i za opise u različitim programima.

Za duže govore koje je imao u službi kadinal postavlja linkove na internet.

Kardinal Dolan je inače u Americi izazvao pravu revoluciju javnom kritikom Kongresa SAD i samog predsednika Obame jer kako kaže, ne poštuju tradicije katoličanstva.

Učestvovao je u javnim raspravama o pravu žena u SAD i njemu se pripisuje glavna zasluga da je izašao novi predlog zakona koji predviđa da poslodavci moraju da plate zaposlenim ženama abortus, sterilizaciju ili kontracepciju.

Kardinal je upozorio Belu kuću i Obamu da će nastaviti da se bori za poštovanje ustavnih sloboda.

Ceo članak: http://www.vestinet.rs/pogledi/objedinjavanje-vera-je-pocelo-novog-papu-ce-postaviti-imperija

Како је прошао први дан посете екуменистичке делегације СПЦ Сарајеву

У Сарајеву је јуче отворен 26. Светски екуменистички сусрет за мир, који се ове године одржава под мотом „Наша је будућност живети заједно – Религије и културе у дијалогу“.

Цeo чланак: http://www.srbel.net/2012/09/10/kako-je-prosao-prvi-dan-posete-ekumenisticke-delegacije-spc-sarajevu/

Русија у канџама Екуменизма

Није случајно што у овом тексту пишемо баш о Илариону Алфејеву. Ко је он заправо? Иларион Алфејев се родио 1966. године у породици крштених Јевреја. Алфејев са патријархом руским Кирилом припада струји такозваних екумениста „Никодимоваца“, следбеника митрополита Никодима Ротова, који је 1978. године скончао на пријему у Ватикану, пред ногама папе Ивана Павла I. Ротов је био предводник екуменизма у РПЦ а његово духовно чадо и најбољи ученик, кога је баш он замонашио 3. априла 1969, садашњи је патријарх РПЦ Кирил Гунђајев.

Никодим Ротов је одлучио да Руску православну Цркву преда папском престолу. У својој каријери Ротов се бавио подмићивањем и сплеткарењем, надајући се да ће постати патријарх. Није тајна да је радио за КГБ, и радио је на том да преко њих испуни своје снове, да уједини РПЦ са католицима и да папа буде поглавар. Од њих је изнудио да РПЦ уђе у ССЦ (Светски савез Цркава). Отворено је служио са латинима, свесно нарушавајући канонска правила. На велике празнике Божић и Васкрс благословио је да са њим у олтару служи католички свештеник Јосиф Павилонис. У РПЦ је створена секта „Никодимоваца“, и сваки нови епископ је морао да прође обавезну обуку на Западу. Ни један епископ није рукоположен без његове дозволе. Пред рукоположењем у свештенство митрополит Никодим је свакоме постављао питање: „Обећаваш ли да ако ја пређем у католичанство, да ћеш и ти поћи за мном“? Какво страшно питање, и помраченост ума Никодима Ротова.

Цeo чланак: http://www.eparhija-prizren.org/saopstenja/aktuelnosti/539-rusija-u-kandzama-ekumenizma.html

Milanski Edikt

Ove godine se obeležava 1.700. godišnjica Milanskog edikta, dokumenta kojim je legalizovano u Rimskom carstvu, uz druge religije, i dotad progonjeno hrišćanstvo. Dakle, to nije, kao što se počesto pogrešno tumači, dokument kojim se hišćanstvo proglašava državnom religijom. Umesto da se ovaj, za hrišćanstvo važan datum, iskoristi u duhu Edikta za promociju ekumenstva, za dijalog unutar, u vreme cara Konstantina, jedinstvene hrišćanske crkve, Katolička i Pravoslavna crkva će u Nišu imati svaka svoju proslavu. Ni ova prilika nije iskorišćena za dolazak Pape u Srbiju.

Patrijarh Irinej za RSE kaže da će početak proslave koju priprema Organizacioni odbor, formiran tek nedavno na čelu sa predsednikom države Tomislavom Nikolićem i patrijarhom Irinejem, biti 17. januara u prisustvu predstavnika crkve i države. Centralna proslava je, medjutim, 8. Oktobra u Nišu.

„Pored nje biti i druge proslave širom Srbije na istorijskim mestima kao što su Beograd, Viminacijum, Sremska Mitrovica, itd“, objašnjava patrijarh Irinej.

Beogradski nadbiskup Hočevar kaže da je tek na njegovu inicijativu uključen u Organizacioni odbor za proslavu jubileja, ali potvrdjuje da sa druge strane nije bilo želje da se organizuje zajednička proslava Milanskog edikta, pa će 21. i 22. septembra, takođe u Nišu, biti katolička proslava Milanskog edikta, uz poziv predstavnicima SPC da prisustvuju svečanosti:

„Unatoč tome što je oformljena zajednička komisija, nema želje da bude jedan zajednički, glavni događaj za sve, iako je car Konstantin živeo u vreme kada je postojala jedna hrišćanska crkva“, kaže Hočevar.

Na pravoslavnu proslavu biće pozvani poglavari pravoslavnih crkava a druge crkve su pozvane da pošalju delegate na najvišem nivou. Patrijarh Irinej objašnjava dalje zašto su pozvani samo poglavari SPC-a ne i drugih crkava:

„To je pre svega naša proslava, dugo smo o tome razmišljali. Biće prisutne sve zajednice preko delegata na najvišem nivou. Ima tu puno istorijskih razloga u koje sad ne bih ulazio“, kaže patrijarh Irinej.

Dve crkve nisu ni ovoga puta položile ispit tolerancije. Nadbiskup Hočevar kaže da je zajednička proslava bila njegova želja, ali se pokazalo da:

„Nismo dovoljno spremni da bismo jedan tako veliki događaj upotrebili za svestrani dijalog, susret svih hrišćanskih poglavara. Treba priznati da nismo došli do toga da iskoristimo ovakav dogadjaj. Nismo postigli najveće moguće rezultate“, kaže nadbiskup Hočevar.

Suština značaja Milanskog edikta je verska tolerancija, zato bi proslava trebalo da bude svehrišćanski praznik kaže publicista Mirko Đorđević. Nije, međutim, iskorišćena prilika čiji je smisao ekumenski, da se smanji raskol unutar hrišćanske crkve, ne samo jedinstvenom proslavom, već i dolaskom Pape u Srbiju.

„Od papine posete nema ništa, jer kao što znate, patrijarh Irinej je nedavno objasnio da je lično voljan da sa papom izmeni celov, poljubac u Nišu, ali da je ruski patrijarh javio da ako Papa dođe, on neće doći. A nama je, citiram patrijarha Irineja: ‘Do ruskog stava veoma stalo’.“, kaže Mirko Đorđević.

Zaturen smisao dokumenta

Patrijarh Irinej, međutim, naknadno negira da poziv Papi nije poslat zbog ruskog patrijarha.

„Nije zbog ruskog patrijarha. Bilo je govora o papinoj poseti ali je bilo mišljenja sa druge strane, s obzirom na naše prilike, na naš odnos prema Katoličkoj crkvi, da možda to ne bi bilo celishodno. Mada je moje lično mišljenje da bi bilo dobro da je to učinjeno. Ali posle razmišljanja ovde kod nas, pa i razmišljanja nekih drugih izvan nas, stalo se na stanovište da se ne pozovu poglavari drugih verskih zajednica“, kaže patrijarh Irinej.

Nadbiskup Hočevar je o poseti Pape ponovio stav Katoličke crkve da je uslov za posetu sinergija i Crkve i države a nje i dalje u Srbiji nema.

Tako se u celoj ovoj balkanskoj priči negde zaturio pravi smisao dokumenta napisanog davne 313. godine na koji podseća Mirko Đorđević:

„Originalan tekst Milanskog edikta nije sačuvan ali se iz reskripata vidi da su sve religije slobodne, pa među njima i hrišćani (do tada progranjani u Rimskom carstvu). Ediktom nisu zabranjene druge vere i kultovi, već je data puna sloboda.“

Balkanska ujdurma se ne završava sa pričom o dve proslave u nekoliko dana na kojima će se okupiti ljudi koji praktično veruju u istog Boga. Skandal je izazvao i spomenik caru Konastantinu na Nišavskom keju: te prepun je materijalnih grešaka, te pisano je nećiriličnim pismom, te ploča je tik iznad jedinog javnog toaleta… Umešali su se desničari, Dveri, tražeći da se spomenik ukloni.

Nešto ranije u Nišu je bilo ideje da se podigne najveći krst na Balkanu. Ovaj megalomanski simbol hrišćanstva, koji je trebalo da se takmiči sa prethodno napravljenim krstom nešto južnije u blizini Skoplja, posvećen je caru koji je celi život bio poklonik jednog drugog boga čiji simbol nije bio krst.

„Sam Konstantin nije bio hrišćanin. Ostao je do kraja života vernik kulta sunca. Krstio se tek na samrti, bukvalno na samrti. I što je zanimljivo“, priča Đorđević, „krstio ga je ne neki pravoverni nego arijanski sveštenik, pristalica jedne struje koja je bila u sukobu sa hrišćanskom crkvom“.

Ako je za utehu, priča o proslavi Milanskog edikta i njegovog autora cara Konstantina nije samo balkanska. Mirko Đorđević podseća da se Konstantin na pravoslavnom istoku slavi kao svetac, kao 13. apostol, dok:

„U Katoličkoj crkvi stvari stoje drugačije. On nije svetac, nego samo veliki vladar koji je povukao potez koji se zove Konstantinov zagrljaj: on je hrišćansku crkvu potčinio državi.“

Patrijarh srpski Irinej otvoreno za ujedinjenje sa katoličkom crkvom

Patrijarh srpski Irinej založio se danas u Beču za pomirenje Pravoslavne i Rimokatoličke crkve. “Moramo da učinimo sve da se ove dve crkve (Pravoslavna i Rimokatolička) vrate sebi i da putevi koji su razdvajali ponovo približe, jer je to želja Božija”, istakao je patrijarh srpski.

Patrijarh Irinej među vernicima trpi kritike zbog zagovaranja ekumenizma od momenta kada je izabran za poglavara Srpske pravoslavne crkve. Iako je njegov prethodnik, upokojeni patrijarh Pavle, jednom prilikom rekao da bi voleo da se sastane sa papom i dodao “imao bih se ja sa njime o čemu razgovoriti, a bogme i dobrano mu štošta prigovoriti. Ali, ja o tome ne odlučujem već Sabor kad sazri vreme”, patrijarh Irinej je ubrzo po stupanju na dužnost izjavio da je možda došlo vreme da papa dođe i “da se načini prvi korak ka eventualnom ponovnom svehrišćanskom jedinstvu iako je put dug i naporan”.

Još u januaru ove godine “Vesti” su pisale o tome da li bi dolazak pape mogao da se desi. Tada smo podsetili da su se vladike bački Irinej Bulović (23 glasa na izborima za patrijarha) i crnogorsko-primorski Amfilohije Radović (25 glasova) svojevremeno sastali sa prethodnim papom Jovanom Pavlom Drugim od koga su dobili po jedan biskupski prsten. Takođe, obzirom na podršku koju ove vladike, kao i patrijarh Irinej, imaju u Sinodu ukazano je da bi prva prilika za dolazak pape u Srbiju mogla biti 2013. godina.

Već u maju patrijarh Irinej je sam rekao da će 2013. godina, kada će se u Nišu obeležiti 17 vekova od Milanskog edikta, biti prilika za dijalog istočnih i zapadnih crkava jer će na taj događaj svi biti pozvani. “Dijalog istočne i zapadne crkve je neophodan jer je štošta tu ostalo da se kaže”, rekao je patrijarh Irinej.

Upitan da li SPC ima kontakt sa Vatikanom, patrijarh je rekao da “kontakata nema, ali da svi pozdravljaju i očekuju poziv” za taj veliki skup. Patrijarh je rekao da je njegova lična želja da da papa dođe u Niš, ali da će o toj poseti opširnije da priča kada poglavar Rimokatoličke crkve bude pozvan.

Inicijativu patrijarha SPC da se susret dvojice crkvenih poglavara dogodi u Nišu potvrdio je i otac Federiko Lombardi, portparol Svete stolice. On je rekao da će to biti dobra prilika za dalji razvoj ekumenskih odnosa, zbog kojih vernici zameraju srpskom patrijarhu.

Otac Lombardi je tada rekao da je papa “ekumenski veoma otvoren: to je izvesno jedan od prioriteta njegovog pontifikata. On je takođe veoma zainteresovan za dijalog sa istočnim crkvama. Ima mnogo toga zajedničkog u držanju naših dveju crkava. Važno je da održavamo u životu zajedničke korene naše civilizacije i da zajednički delamo”.

Izvor: Vesti

Српска Православна Црква и Eкуменизам – Еп. Иринеј (Буловић)

- Пре неколико месеци новине „Радоњеж“ објавиле су материјал са потписом ђакона Андреја Курајева о томе, да је Српска Црква изашла из ССЦ и из екуменског покрета. Колико ова информација одговара истини и какав је данас однос Српске Цркве према екуменском покрету?

- Хвала. Знам за ту информацију, може се директно рећи дезинформацију, за коју можда није крив отац Андреј Курајев: он је крив тек за то што је без провере и промишљања написао оно што су му говорили у одређеним круговима. Као и код вас, и код нас има људи који екуменизам сматрају јересју. Ови људи не иступају против ових или оних тенденција у екуменском покрету, већ против саме чињенице дијалога међу нама и инославнима. Сматрајући наш дијалог с инославнима за јерес, они заборављају јеванђеоску одговорност, која је својствена самој природи, самом бићу наше Православне Цркве, која представља ону исту цркву, коју је Господ основао на Себи као вечном камену.

Цeo чланак: http://pravoslavljedijalogljubavi.blogspot.com/2011/12/blog-post_4941.html

Pravoslavlje u papskoj zamci

Pravoslavci danas gledaju na katolicizam mnogo povoljnije nego u prošlosti. U zemljama gde je katolicizam u manjini, i gde katolici zauzimaju pomirljiv stav da bi zadobili uticaj, primećuje se sve veća ravnodušnost u pogledu nauka koje rastavljaju pravoslavne crkve od papske hijerarhije.

Pravoslavni branioci papstva

Sve više preovlađuje mišljenje da nema razlike o važnim pitanjima ili da one nisu tako velike kao što se smatralo, i da samo malo popuštanja od strane pravoslavaca može dovesti do boljih odnosa sa Rimom. Bilo je vreme kada su pravoslavci visoko cenili slobodu savesti, koja je bila skupo plaćena. Učili su svoju decu da se gnušaju papstva i smatrali su svaku težnju za prijateljstvom sa Rimom neverstvom prema Bogu. Ali, koliko su drukčija osećanja koja se sada ispoljavaju!
Branioci papstva tvrde da je katolička crkva oklevetana, i pravoslavni svet je sklon da prihvati ovakve tvrdnje. Mnogi smatraju da je nepravedno što se današnja rimska crkva procenjuje po strahotama i bezumnosti, koje su obeležavale njenu vlast za vreme vekova neznanja i tame. Oni opravdavaju njenu strašnu okrutnost prikazujući je kao rezultat divljaštva onog vremena i tvrde da je uticaj moderne prosvećenosti promenio njena osećanja.

Zar su ovi ljudi zaboravili zahtev Rima na nepogrešivost, koji je ova ponosita vlast isticala u toku osam stotina godina? Daleko od toga da napusti svoj zahtev, ona ga, – u 19. veku – ističe sa još većom odlučnošću nego ikada ranije.

Rim tvrdi da katolička crkva „nije nikada pogrešila niti će, prema Svetom pismu, ikada pogrešiti!“ Kako se ona onda može odreći načela koja su u toku prošlih vekova njome upravljala? Papska crkva neće nikada odstupiti od svoga zahteva na nepogrešivost. Ona smatra da je imala pravo u svemu što je učinila kad je progonila one koji su odbacili njene dogme. Zar ona ne bi ponovila ista dela kada bi joj se pružila prilika za to? Neka samo budu uklonjena ograničenja koja sada postavljaju svetovne vlasti, i neka Rim ponovo zadobije svoju nekadašnju vlast, ubrzo će oživeti njegovo nasilje i progonstvo.

Ceo članak: http://www.vesti011.com/2011/12/pravoslavlje-u-papskoj-zamci/